Ezopove i pročihъ raznihъ basnotvorcevъ, sъ različni ezika na slavenoserbski ezikъ prevedene, sadъ prvi redъ sъ naravoučitelnimi poleznimi izяsnѣnіami i nastavlѣnіami izdate i serbskoi юnosti posvećene Basne

44 «і^кх:тззгівзтггпаа^» ваши разтмкїа пбиятїя о непогтижим огїЪ божеству, да не приписую неразумно, неописаному Суіцеспіву человеческо подобіе тѣлесно. Жма маймуна у африки коису млого већи одЪ човека, управь на две ноге ходе и браду шааду, словомЪ, по шѣлу подобнису човеку, осимЪ разума и словесности. Аколи оћемо да іцо у чловеку наііемо по образу и по подобїу божїю , то неваля шражяша у тѣлу, кое онь подобно има сі деки ыаймуни, во у разумной словесной души, споенной мудрости, правди и божественной добродѣтели. Коя преймуірества никакавь ОракгЪхутангЪ (сиречЪ африкански маимунь) нейма. Ову разумѣ е словесностЪ узійи одЪ човека, онь већь вїе словесни чловекЪ, но безсловесна ЖИВ.ОШИНЯ. Аифландски селяни , акосу и-луторани, изъ обичая носе браду, акога упитать, зяіцо? а онь каже право. Волимсе напиши ракїе за оно ідоби дао за брїянѢ, а нашь ерделянь вели о ласЪ яка коля кь нуюЪ фаче нишикЪ. Ово пролази, ерЪ има неки разлогЬ. Али турчпнь , каДЬ оѣе да мусе све вѣруе ідо каже, зато ідо онь носи браду, шу намЪ не торна конашЪ. Плутархъ имаое прекрасиу браду (право валя казати, имаи брадавесма лепи) но онь врло виче и изѳбличава неке лаклаае фїлософе свогя времена, іцосе за саму велику браду издаю за шо іцо несу. Лепо з слушатиТвоега доброта прїяшеля софополитскога Раїскопа, кадЪ [га ко запита, ели нужно ЕиїскопошЪ имати браду? Одговара: давняшни з обичаи, зато з морагао носити, я себе чувствуемЪ да би безъ брадє ыогао бпгаичЕпїск.опь какогодЪ и шнїомЪ , но садъ, за пѣнъ агпарЪ я не осшави мою еггархїю, Некъ де садЪ чуемо Дисидемонскаго 'Владику кои већу часть памеши у брада држи , како онь резонира. Брада з честна и свеша веідћ, коя чини човека и-оідь толико чесшНймЪ и преподобнигаЪ. Свеша, велймЪ ! И дока заћу: Прораци, ХрїстосЪ и Апосшоли свису браде косили. Смели ко противъ Хрїста и Апостола іцо рсћи? Та несме госпоДиие, поыаган! Али Анна л Каиафа