Ezopove i pročihъ raznihъ basnotvorcevъ, sъ različni ezika na slavenoserbski ezikъ prevedene, sadъ prvi redъ sъ naravoučitelnimi poleznimi izяsnѣnіami i nastavlѣnіami izdate i serbskoi юnosti posvećene Basne

64 38. ПАСЬ ЛАНЬ И ЛИСИЦА. ■^-овски Пась види из далека лава, и попгрчи за нимЪ, лавь се окрене, сшане пакЪ рикне, пасЪ се уплати и побѣгне натрагЪ. Лисица то вндећи рече псу, посмеяваюЬииусе. Елудаглаво, лавалисе тиусућуеть гонити, коега ни саиога гласа ие можешь поднети! кобксе надао да онь-тако риче одговори, осрамоћень ПасЪ. Ова насЂ басна Учи, да пре валя познати снагу наши противо“бораца, а но томЪ изабрати спѳсобань начиыь какоћемосе на ни ополчити.

■■■ . -з. МАГАРАЦЬ И НѣГОВЬ ГОСПОДАРЂ ^лагарацЪ гледаше сЪ завидливинЪ о чижа да нѣговь господаоЪ шолико милованіе едно свое жало пашче, аднслећи у себя, ясе толико мучимЪ воду и дрва носећи, паѣЪ едва шолико ми даю зсши да одЪ глади не погинемЪ, а она погань мала са своимЪ улагиванѣмЪ шолико добра у жива. НекЪдерсе и я почнєи'Ь ула^иваніи, небили іцо болѣ било. Како упази едном'Ь, сЕОга господара иредЂ кућоліЪ ня спюлнци у ладу заспата, привучесе лага.'