Fabrike radnicima

19

је у њима видјела своје ударне одреде који заједно са сељацима рјеша-вају и будућност радничке класе. И умјесто да то заплаши наше народе, као што су они мислили, десило се обратно; то је још више улило повјерење народа у Комунистичку партију Југославије, још више је приближило Партију и народ у заједничким страдањима. Ми нисмо узели критику до знања и добро смо учинили што нисмо, како се то касније показало. Кад смо лрипремали другу скупштину АВПОЈ-а у Јајду, ми нисмо никога нитали за дозволу, јер смо знали да би нам се правиле разне сметње и нисмо се преварили. А кад је све било готово, ми смо их обавијестили о готовим чињеницама. Одговорили су нам да смо им тиме забили нож у леђа. Дакле ми смо остварили једно хнсторијско дјело наших народа, дјело које је дошло као резултат натчовјечанске борбе нашнх народа, против окупатора и домаћих издајничких владајућих кругова, то јест реакционарне буржоазије, осигурали смо тиме побједу народа у рату и реализацију тековина Ослободилачке борбе, а онн су то назвали забијањем ножа у леђа. Таквих и сличних ствари било је и касније, али смо ми све важније акте чинили на основу сопствене процјене ситуације и цјелисходности.

Било би дубоко нетачно кад би се из тога створио закључак да смо ми водили рачуна само о интересима наше земље, а не и о интереснма јачања мерународног радничког покрета. Само они који кастоје изврнути и на сво ј начин приказати односно негирати херојску борбу наших народа могу тако говорити. Разумије се да смо ми често слушали и њих и то се негдје показало донекле правилно, а