Figarova ženidba ili Ludi dan : komedija u pet činova

152 БОМАРШЕ

БАЗИЛ (одлазећи). · Весело вам буди, господине младожења! (Излазе).

СЦЕНА Ш1.

ФИГАРО (сам, шета се у помрчини и говори најмрачнијим тоном).

О" жено!“ жено! жено! Створе слатки и варљиви...! Никоје живинче под небом не може се отети своме нагону. је ли теби урођено да, вараш> Пошто је прво тврдоглаво одбијала кад сам је ја за то молио пред њеном госпођом; она сад, у часу кад ми даје реч, усред самог свадбеног обреда... Читајући он се смејао, лисац! А ја као звекан...! Не! Господине графе, имати је нећете... имати је нећете. Зато што сте велики господин, ви уображавате да сте велики геније!... Племство, богаство, положај, звање, како то све човека погорди! Шта сте ви урадили за толика добра 2 Потрудили сте се да се родите и ништа више. Међутим, човек доста обичан; док је мени, сто му мука! — затуреном тамо негде у незнаној гомили, требало показити више знања и домишљања само за одржање но што га је употребљено кроз сто година у управљању свима Шпанијама. И ви хоћете да се мерите са мном... Неко долази... то је она... није нико. Ноћ је мрачна као ђаво, а ја сам ето у глупој улози мужа, и ако сам то само упола! (Седне на клупу). Има ли ичег необичнијег од моје судбине2! Као син незнам чији, украден од разбојника и одгојен у њиховим наравима, ја омрзнем све то и хоћу да се одам неком поштеном начину живота, и свуд бивам одбијен. Изучим хемију, фармацију, хирургију и сав уплив једног великог господина једва успева да ми се повери у руке ветеринарска ланцета! — Кад ми се досадило да ојађујем болесне животиње, а да бих прешао на неки противан посао, ја се као луд бацим на позориште; боље да сам себи камен о врат везао! Срочим једну комедију из сарајског живота. Као шпански писац мислио сам да могу крпити Мухамеда без обзира; кад, олог часа један посланик не знам одакле, подноси