Figarova ženidba ili Ludi dan : komedija u pet činova

36

ХЕРУВИМ (клекне једним коленом пред графицом и не може да говори).

ГРАФИЦА (узбуђена).

Пошто вас не можемо задржати још само данас, пођите млади човече. Нова дужност вас зове; идите и вршите је достојно. Осветлајте образ своме добротвору. Сећајте се ове куће, где је према вашој младости показано толико обзира. Будите послушан, честит и храбар; ми ћемо пратити с пажњом ваше успехе.

„

ХЕРУВИМ (диже се и враћа се на своје место).

ГРАФ. Ви сте врло узбуђени, госпођо!

ГРАФИЦА. Зашто бих крила2 Ко зна шта чека јадно дете бачено у тако опасан позива Он јеу сродству с мојим родитељима, а поврх тога моје кумче.

ГРАФ (за себе).

Видим да је Базил имао право. (Гласно) Млади човече, пољуби Сузану... последњи пут.

ФИГАРО.

Нашта то, господаруг Он ће доћи да проведе зиму. Пољуби се и са мном, капетане! (Он га загрли). Збогом, мој мали Херувиме. Дете моје, ти ћеш сад сасвим друкчије живети: богме! нећеш се више шуњати васцели дан око жена; нема више уштипака и ужине са маслом, нема више залоге и шапцалапца, него војничине! опаљене, рђаво обучене; пушка велика и потешка: на десно, на лево, напредмарш у славу; нога не сме да клецне путем осим ако какав пуштани метак...

СУЗАНА. Ух, грозно.