Figarova ženidba ili Ludi dan : komedija u pet činova

46 БОМАРШЕ

ГРАФИЦА. Још треба да му захвалим!

ФИГАРО.

Па реците ми зар то није дивно кад смо исцепкали његове комадиће од дана тако да проводи у грдњи и ухођењу своје жене оно време које је био наменио удварању нашој 2 Он већ не зна где ће и шта ће: да ли да јури за овом2 да ли да мотри на онуг Колико је збуњен, видите, видите, ено га где јури пољем и гони зеца који је већ изнемогао. Време венчања примиче се брзо: он ништа није одлучити могао против, а успротивити се томе пред госпођом, никад неће смети.

СУЗАНА. Неће; али Марселина красоумна, та ће смети.

ФИГАРО. Бррр! Е, то ме заиста плаши! Поручићеш господару, да ћеш доћи у врт кад буде сумрак. СУЗАНА. Ти рачунаш на његову помоћ 2

ФИГАРО.

Е богме, чујте, људи који неће баш ништа да учине, ништа не могу успети и нису низашто. То је моја изрека.

СУЗАНА.

Лепа је.

ГРАФИЦА.

Као и његова мисао. Ви бисте пристали да она тамо иде2

ФИГАРО.

Никако Обућићу неког у Сузанину хаљину. Зар ће граф, ако га на Саетанку ми затекнемо, моћи тргнути своју реч