Filatelista

ОРГАН САВЕЗА СРИЛАТЕЛИСТА. СРБИЈЕ PRE CDOVA ДА]

Утицај железница на човека и друштво и прослава стогодишњице железница у Љубљани

Да ли су могли и замислити савременици Џорџа Стефензона, који су са страхом и ужасом посматрали Стефензоново чудовиште — локомотиву и свуда и на сваком месту, на улици и у кући, на јавним скуповима и У парламенту прорицали пропаст света од ове немани, — да ће доћи време, када ће се прослављати име овог великог проналазача и са великим признањем говорити и писати о највећем утицају на човечији род у привредном и културном животу, који Cy V XIX, столећу произвеле железнице, чедо тога човека. s

|] неоснована тврђења тадањих науч= ника и акције обесних лордова нису отишле у заборав; све то служи данас као поруга онога времена, а од тога времена постаје све сјајнија и сјајнија звезда Џорџа Стефензона и његових сарадника и следбеника.

|| сам развитак железничке мреже по свету показује како су железнице ушле у живот и појединца и целога друштва као неопходна потреба, без које се не да ни замислити опстанак једне културне заједнице. Док је 1830. године на целој земљи било свега 300 километара железничке пруге, 1880. године око 370.000; после 100 година било их је 1.300.000 километара. Њима су повезане све земље света. Што је год нека земља на вишем ступњу културног и привредног живота. У толико је у њој била гушћа железничка мрежа, у толико је на њима био већи број превозних средстава, у толико је огромнија војска оних који сматрају не за муку. већ за велику част служити тој најмоћнијој светској организацији, томе прекретачу свих грана живота културнога друштва.

Утицај железница на услове живота је свестран. Нема ниједне гране човечје делатности, која није осетила огромне промене под утицајем железница. Железни“ це су биле ненадмашни посредник у размени производа; оне су из" основа про-

мениле економске прилике и стандард живота. Железнице су својом способношћу да брзо и сигурно транспортују 0громне количине сировина и прерађевина стварале могућност за постанак великих привредних и индустриских центара, па не само масовним, већ и знатно појевтињеним превозом свих потреба за те центре н прикупљене трудбенике омогућавале живот и рад у њима.

С О РРА з.

' 15

Стварају могућност за рад и живот У тим центрима, железнице су вршиле огроман утицај па померање радног народа са села и пустара у те центре, на претварање пољопривредног и сточарског рал= ника у занатске и фабричке раднике.

У тим већим заједницама развијале су се све већом брзином и тежње људи 34 бољим и културнијим животом, што је изазивало захтеве и подстицало на оборбу за средства за постигнуће, за остварење тих тежња, Ту, у тим великим 3аједницама радног народа изграђивани су нови људи са напреднијим идејама,

| |