Filatelista

i Si O a i

вима, и о филателистичкој штампи, из= ложбама и др. — Дао је свега 101.511 штампаних редова. |

Инж. Мирко Вернер писао је о српским и југословенским маркама, о изложбама (нарочито о успесима наших филателиста на страним изложбама), о сакупљању целина и др. — Дао је 12.688 редова.

Синиша Остојић писао је највише о српским маркама, а затим из историје српских пошта, приказе разних каталога, а од прошле године стално води рубрику о нашим маркама. — Дао је свега 12.128 штампаних редова.

Др. Бранко Новаковић писао је о разним издањима дописница и других поштанских целина и др., а од прошле године држи рубрику за омладинце и пионире. — Дао је свега 9.366 редова.

Инж. Жива Ђорђевић писао је чланке о разним догађајима у Југославији и о филателији у вези с њима, о раду скушштина савеза филателиста Југосла-=

вије и Србије. — Дао је 6.324 штампана реда. Сергије Манжелеј дао је неколико

чланака о југословенским маркама и разне критике и полемике о њима. Дао је 4.940 реди.

Драган Новак дао је разне прилоге о маркама и др. издаваним на територији данашње ФНРЈ, као и друга разна оба-

вештења — разматрања из стручне филателије. — Дао је 4.826 штампаних редова. За њима долазе: Љ. Михајловић (са преводима), Д. Раичевић и Р. Аћимовић са мање од 4.000 редова.

Часопис је штампан од почетка излажења до закључно броја 7—9/58 у НовомСаду у штампарији „Змај“, а од броја 10—12/58 у Београду у штампарији „Слободан Јовић“.

Просечно је штампано по 2.000 примерака. Обим часописа, без корица, био је:

1949 год. Шбстрана 103 слике (у 4 броја) 1950 „ 400 „ SIVA ep 1951 „ 444 > 430 19527 296 , 169 , 1953 „ 248, 148 1954 „ 184 6 1955 „ 20 ,, 96 1956 ,, 226 На ПОБ 22 132. 1958 ,, 184 ,, 99)

На крају треба истаћи и нарочите заслуге претседника управног одбора Савеза филателиста Србије, Инж. Живе Ђорђевића који се, и поред вредне сарадње на часопису, нарочито залагао за одржање и стално излажење „Филателисте“. Он је увек, на свакој годишњој скупштини, на свакој седници управног одбора, кад је било речи о часопису, увек уздизао глас за његово одржање и унапређење.

0 РАЗВОЈУ ФИЛАТЕЛИЈЕ У СРБИЈИ

— Из успомена Е. Дерока —

Док су многе друге европске државе од дужет времена већ имале своје поштанске марке, те се за њих људи почели интересовати и скупљати их, — у прво време само марке употребљене на писмима. Србија, тада вазална кнежевина, добила је прве своје поштанске марке тек 1 маја 1866, 22 године после Велике Британије, а: 16 година после свог најближет суседа, Аустрије. Разумљиво је, дакле, да је и скупљање марака отпочело у Србији много касније но у разним другим европским државама,

Тешко је утврдити када су се управо појавили у Србији први скупљачи ма-

рака, али то свакако није могло бити

пре краја шездесетих година прошлога столећа.

Када сам као|дечак ступио у београдску гимназију,'то је било 1872 године, затекао сам у школи већ доста другова

који су се бавили скупљањем марака. Марке смо добијали један од другога „трампом" (разменом), а нешто и куповином за мале паре. У једноме од виших разреда наше гимназије био је један старији друг, који нам је продавао лепе шарене марке разних држава, које је он набављао из иностранства. Отац његов био је тада благајник у Министарству унутрашњих дела, под којим министарством је стојала и управа пошта. По наговору свога сина стари Васић, како се звао тај благајник, откупио је преостале неутрошене поштанске марке првога издања, које је било повучено из течаја крајем јуна 1869 године; залиха свакако није могла бити велика, а тако исто ни вредност. Млади Васић био је дошао у везу са трговцима У иностранству, те им је те марке продавао, а и добивао у размену разне јев-

169