Filatelista

10 Борисав Станковић, Београд

ФИЛАТЕЛИЈА У НАШОЈ ЛИТЕРАТУРИ И КАТАЛОГ “ЈУГОМАРКЕ"

Сакупљање марака, филателија, данас је без сумње најраширенији и најмасовнији хоби. Велику заслугу за популарност филателије има литература. Прве стручне чланке о српским маркама писали су странци. Податке о првим поштанским маркама Србије прикупио је Стеван В. Поповић и ову грађу је објавио капетан Шенек из Граца у часопису "Апзша РАПаген је". Први стручни чланак о српским маркама на нашем језику објавио је Хранислав Валтер 1902/03. године, који је у исто време био и први сакупљач целина у Србији.

Наш највећи истраживач, а истовремено и најзаслужнији за развој и популарисање марака код нас и у свету је Евжен Дероко (1860-1944). његов рад у филателији је од капиталног значаја, то је дубока бразда коју је узорао у ширењу, проучавању и популарисању марака, нарочито српских. Његов публицистички рад је допринео да су српске марке добиле високо место у светској филателији, које и данас заузимају. Дероко је први који је поставио основу филателистичкој литератури у Србији.

Његови радови из области филателије: "Историја поштанских марака Србије", "Српски поштански жигови од 1840-1921". "Грађа поштанских марака у Србији" и други уврстили су га у ред најзначајних писаца у нашој и страној филателији. Сарађивао је са многим страним листовима: "Berliner, Briefmarken-zeitung". "Dic Рог тагке", "рје бапгзасће", "Ропаџроз!" и многим другим. Писао је популарне чланке и белешке у београдском "Времену" и загребачким "Новостима". Поред свега тога у сваком броју "Филателисте", који је излазио пре другог светског рата, допоспо је своје чланке.

У Руми се 1927. године појављује часопис "Orlent Journal" - интернационални

филателистички часопис, који је уређивао Димитрије Спасић. Како стоји у овом часопису тиме "и српски филателисти имају свој часопис, први филателистички лист штампан на српском језику - ћирилици". Уз то "главна задаћа "Орјента' је да побољша филателистичке прилике у Србији. Зато настоји окупити што више филетелиста из Србије, организовати их и упутити к напредном сабирању". Часопис руског филателистичког друштва у Југославији "Росика" изашао је први пут 1. априла 1930. године у Игалу. Доносио је чланке и на српском језику (видети прошли број "Филателисте").

Почев од !. маја 1933. излази "Филателиста' као гласник Југословенског филателистичког савеза. Излазио је месечно све до 1. јануара 1941., када је Савез престао да ради. Поред часописа =филателиста“, неколико година у Београду је излазио и “Гласник Југословенског Филателистичког клуба“. Први број је изашас 1934. године.

Услед тешког живота и немаштине, после много труда и напора, у септембру 1949. године излази први број "Филателисте“ после другог светског рата, овог пута као орган Савеза филателиста Србије. Аматерима, љубитељима филателије, кеја = се прихватили мукотрпног посла у том времену био је циљ да лист одговара жељам: : потребама свих читалаца, да унапређује стручна знања из филателије, допринос пропагирању овог хобија и упућивању да се што лакше и што дубље уђе у област праве филателије. Први уредник је био Александар Ј. Петровић.