Francuski romantičari i srpska narodna poezija

Уа

баладе, које је Макферсон увео у моду, за шпанске романсе о Сиду, за песме становника грчких острва, и, упоредо са њима, за поезију скоро непознатога народа „илирскога“ или „морлачкога“, коју је учени талијански опат открио љубитељима егзотичности и природности. „7“ Већ 1807, Госпођа де Стал, у неку руку ~ мати францускога романтизма, обратила је пажњу на поезију Далматинаца, свакако под утицајима Хердерових и Гетеових списа. У њеном дугом, у неколико автобиографском роману Корина, има о нашој народној поезији, једна занимљива страница, са неизбежним нетачностима, али значајна што се из ње дају видети разлози популарности коју је морлачка поезија једно време уживала.

Корина и Лорд Нелвил, после поетиских лутања по Италији, дошли су у Млетке. Са врха торња Светога Марка, они гледају сјајну „Краљицу Јадрана“, у плавој даљини магловите обале Истре и Далмације. Корина, речита, учена и експансивна, говори своме пријатељу: „Га Далмација коју видите“ одавде, и која је некада била насељена једним тако рат-

|