Francuski romantičari i srpska narodna poezija

пр

бонапартистичке опозиције. Сам Наполеон, заточеник на острву Свете Јелене, провео је целу једну ноћ читајући тај роман, и неколико часова бележио је своје примедбе на страницама књиге. У јавноме миењу и књижевним круговима држало се, према слободним идејама, да је писац дела славни либерални вођ Бенжамен Констан, мишљење које није мало поласкало Нодјеу. Други, преварени мешавином „љубавнога аскетизма и очајне филантропије“, приписивали су га Госпођици де Криднер, оној чудноватој мистичарки која је вршила толики утицај на Александра !.

Када се најзад сазнало за правога писца, почело се говорити да је Јован обогар само једно обично подражавање Бајроновом Гусару, који је скоро био преведен на француски. Бајрон, коме је дело Нодјеа било познато, никако се није умешао у те полемике, које су у један мах биле врло страсне. Затим, тврдило се да је Нодје поробио и швајцарскога приповедача Хајнриха Чокеа који је такође скоро био преведен на француски — онога истога Чокеа, који је у једно време код нас, са Коцебуом, био најпопуларнији западни писац.