Francuski romantičari i srpska narodna poezija

а а

(бтагга)!, дело које иначе није имало никаква успеха у књижари, тако да га је издавач Понтје на килу продавао.

Нодје се у предговору представља као прост преводилац овога „чудноватога дела“, које је недавно изишло на илирском, и чији је писац један дубровачки племић, писац више дела исте врсте, под псевдонимом: гроф Максим Оден. Дело је преводиоцу дошло до руке пријатељским посредством витеза Федоровића Албинониа (М. је сћеуаНег Редогоутећ Абтопу, и пре-

вод је само немоћан покушај, ишле јофе.

сорте, овога јединственога дела, чији је састав готов никакав, али где је машта невероватно јака и стил ретке смелости.

Са малим изузетком, цела је Смара једна мистификација. Ваља знати да је под утицајем Макферсона и Чатертона тада у Француској владала мода мистификација. „Од извесвога времена, писао је Гете 1827, поводом Гусала Проспера Меримеа, Франдузи су почели са укусом и бујношћу изу_ чавати разне стране песничке радове, удељујући им нека права у царству лепога,

па Зтагта ои 1е8 РОвтопз де (а пци. 5опсе5 готапидиев (гадин5 де Резсјауоп ди Солие Махте Одт раг Сп. Мофег Рагб. 1821.

3

)