Francuski romantičari i srpska narodna poezija

ње је

он се озбиљно даде на посао. Ту је јесен био провео на селу, и како се доручковало у подне, он је устајао у десет часова, пушио две цигаре, чекајући да жене дођу у салон, и не знајући шта да ради, он је свако јутро писао по неколико балада. За петнаест дана „Гусле“ су биле готове. Рукопис је био предат у марту, и требао је изићи већу мају, „сродџе де5 ргомвћоп5 де сатраспе“, како вели Мериме, али је књига изишла тек у августу. Писац, који је, као и Виктор Иго, био добар цртач, дао је два нацрта гусала, који нису изишли, али које је Морис Турне репродуковао. Гусле су доста добро и тачно нацртане, али су нешто дуже но што су обично. Слика Хиацинта Маглановића, морлачког гуслара и хајдука, није од Меримеа, али је и она представљала Меримеа, као и слика Кларе Газул! Под њом је потпис: А.. Бр. Библиографима није пошло за руком да пронађу име сликара тога лепог и занимљивога нацрта, који. заслужује да се и код нас репродукује.

Главно дело којим се Мериме служио било је Пушовање у Далмацију опата Фортиса. Затим, он сам напомиње „једну добру