Gajenje poljskih useva

155

годпна под ливадом лежала. Ова се земља први пут плиће, а други пут дубље узорати мора, а то зато, да би се трава изкоренити могла, после тог се предрља и преваља. Овако обрађивање даје најснажнији лан. Поеле лана обично зимни усев хрђав бива, зато је после њега најбоље посејати или овас или какву окопавину. Л.ан се може 6 или 9 година на исту зешљу сејати. Време сејања се управља сасвим по поднебију и врешену. Има предјела гди се лан у половини месеца априла сеје, ина пак и такови предјела, гди се с концем месеца априла, половини маја, пак чак и шесеца јунлја сеје. Сејање зависи и од воље, ако се оће рани, средњи или доцни лан. Множина семена зависи такођер од цјели, оће ли се од посејаног лана кончићи влакна или пак сеше. За влакно га треба чешће посејати, онда треба на једно јутро 3 —4 мерице, а за сеше ређе, и онда нетреба више од 2 шерице на једно јутро. Код сејања лана има јошт неки послова, на које се добро пазити мора. 1. Плевлење. Еод нас у опште да рекнеш не плеве, јер се тиш послом многа биљка уништи. На сваки начин шора се овај посао с великош пажњом извршивати. 2. Еад је земља одвећ шасна, а, лан високо нарастао, онда обично полеже. Догодили се, да лан полегне у цвету, или одма после цвета, онда треба полегли лан повадити, који врло фино влакно даје. Овај је начин у Брабанту, гди најлепши лан расте, уведен, и гди се познате фине брабантске чипке праве. Тамо сеју лан и на леје; између сваке 3—4 стопе широке леје има једна стаза, а свака се леја обгради моткама, и тиша је шоткама тако рећи лан свезан, да неможе јако бар полећи. Кад они тако раде, ими знамо и признати морамо даје њихов лан најбољи, онда би требало да и ши тако радишо, и до бољег лана дођешо него што данас ишашо. Еад семе на леју у Брабанту посеју, а они за време росе јутром, шало са стученош кокошијош балегом леју поспу.