Gajenje poljskih useva

162

УПОТРЕБЉЕЊЕ. Од кудељног влакна се увијају најјачи конопци, ужета, канапп, а и ткају се од њега јача платна, која се не могу тако лепо убелити као ланена. Од семена се цедп уље.

Бр о к ОПШТЕ. Ова је трава налик на тако звано нванско двеће, а сади се корена ради, из нега се цеди красно црвенило звано „Krapproth*. Код нас се ова трава слабо познаје, ал’ на југу је више саде понајвише за домаћу потребу. Највпше саде броћа у Француској, а оданде га набављају и аустријски фабриканти. У то име пде у Француску сваке године до 2 милиона фор., које би могли сви наши остати да се освестнмо, и да почнемо и ми садити броћ, јер му наше поднебије угађа, он плаћа добро уложен у њега труд, а купаца му такођер не фали, јер га се у Србију код нас сила Божја трошп. То је разабрало и заповедништво банатске војнинке крајне, па да подбада гранинаре на сађење броћа, дало је наштампати науку о сађењу и обделавању броћа. Вем љ а. Најбоља је земља за броћ, која је npsa , плодна, дубока, тако звана грушица или правуља, не превећ влажна и колико могуће кречовита. Што се земља дубље растроши, што се боље нађубрп и што је заклонитија ладом на препеки, тпм ће се броћ боље развпти, а п више дати корења. Земља, на којој је био пре кукуруз, кромпир, пасуљ, или која му драго окопавина, најприкладнифа је за броћ зато, што је растрошена и лакше се даје обделавати. Броћ се може или садити пли сејати на истој њиви, више пута једно за другнм, и неће се тим род умалити; само ваља сваки пут земљу добро нађубрпти.