Glas naroda

120

ИЗ ИСТОРИЈЕ. Немири у српским земљама, до Немање, или до 115!»: Српске су земље одавно биле у врло незгодном стању, а све са зле управе својих владалаца, и са себичности оних људи, који су у рукама имали власт. Што су се различни рођаци владалачке породице отимали за краљевску власт, то је заплело српскинарод у дуге ратове, у којима је узалуд проливана крв. Па као што су ти рођаци често потраживали грчку помоћ, п њоме отимали српске земље; давали су тиме Грцима прилику, да се уплеНу у српске послове, а на голему штету српској држави. Српски је народ већ одавно био раздељен на многе омање области и господаре, а сваки је господар самостално управљао својом земљом. То је био ноглавити узрок многим унутрашњим ратовима, који су умаљавали народну мођ, те је србска држава за све то време била слаба и незнатна. Неки су од обласних господара добро управљали својим областима, и бранили их од Грка и других нападача; а други, иштуБи од Грка помоћи, били су приморани слушати грчке заповести. У том за србски народ незгодном времену ово су биле српске старешине: Градиња (код Грка Вахин), који је од краља ђорђ а освоио престо, и дужевреме био у љубави с Грцима, али пред своју смрт љуто се с њима завадио, и више пута борио, тражећи, да добије према њима самосталност. Радослав (Примислав) градињин син, који је по вољи грчког цара Манојла дошао на престо, који је после морао предати свом рођаку, Белушу, иза ког дође на престо млађи му брат Деса. Ова обоица били су синови Уроша рашког жупана, чија је кћи Јелена била удата за угарског краља Велу слепог. Деса се није одржаодугона престолу, јер заМери се грчком цару Манојлу, који га увати и попше у Цариград (око 1102.). У том се појави у србском народу пајмлаТји син градињинНемања, који преузевши владу над србским народом поведе га лепшој и светлијој будућности. С Немањом србска историја постаје јаснија. „И. С. Н."

И 3 ГЕОГРАФИЈЕ. Какви има људи на свету. Кнез. Хајде, учитељу, испуни оно обећање, које си ми јуче дао, и приповеди ми и даље о тим разним људима и народима. Учитељ. Е кад си баш тако навалио, рече, нека ти буде. Дакле као што рекох, на првом местустоји сој кавкаски или бељци. Овај сој је најизображенији и најмудрији. Цела наука, све вештине, тако рећи искључиво су у рукама бељаца. Они су у савршенству ума свога тако далеко дотерали, дасечовекдивити мора. Скоро рећи, сваки дан има нових прона-

лазака. Помислимо само на димшиће, на жељезнице, на телеграФ, на ваздушне ларе. Погледајмо само те машине, какве су и колико стручне. Једна меље брашно. Та иста, другчије удешена, тестери даске; мало другчија, преде и тка, оре и врше. Друга опет сеје, трећа коси. Сад су пронашли машину, којапгаје. Меру свима машинама већина је за хасну људима, али има и такових, које су за убијство човека начињене, као пушка, сабља, топ. Код свију других народа има справа за убијање, али ни један народ није тако далеко дотерао у трј вештини, као ми бељци. Има пушака које у једном минуту 8—10 пути оналити можеш. Наполеон, расцар Француски, изнашаоје топ, из кога зрњевље сипа као пљусак из облака. Вељци су измерили земљу, на којој цео свет живи. Бељци су пронашли даљину месеца и сунца од наше земље и израчунали су њину новршину и садржину. Бељци су начинили стакло, која нам тај далеки месец тако близу довуче, да се може видити, шта све у њему има. Има опет стакала, која увеличају буву тако здраво, да видимо длаке по њојзи, да јој видимо очи и све друго у много већем обимунегошто јеуистини. У ваздуху, у води има тако ситних животињица, које се немогу видети и за које ми нисмо знали све донде, док та стакла начињена нису. Занати најбоље код бељаца напредују, трговина такоисто. Вештине су унајлепшем цвету. Први и најбољи сликари беху бељци, у камену резати, они најбоље знадоше. Песништво и снисатељство бељаца надмашује све друге народе. Они најлепше домове имају, најлепша јела једу, и најудесније одело носе. Да пређемо сад на оне мрко жуте народе, који у Азији живе. Они су до душе пре се почели изображавати него ми, али нису тако брзо напредовали у своме изображењу. У зидању надмашају нас у горостасности. У стени каменитој ископају храмове боговима својим, који су тако величанствени, до човек појмити неможе, од куд то силно стрплење, што их је придржавало, да посао сврше. Сви богови њини у том храму, све столице, сав украс у том је једином камену изрезан. Просторија тих храмова и цркава њиних страхота је грдна. Никаква машина, никакав бељац није устањуоткати тако танко и фино платно као Хинду, који у азијској Индији живи. Земља им је најблагороднија и најлепша у свету. Земља је њина одљулала сав род човечији. Штета је само, што се установе њине неслажу са благошћу поднебија. Народ је подељен у 4 реда. Нрви ред, то су брамини (попови) и војници, други је ред трговци, трећи сељаци, а четврти су парије (измети). У тај ред спадају бећари, свињари, говедари, чобани и други. Кад сенка једнога парије (измета) падне на једнога од прва три реда, то се тај, кога је сенка паријина додирнула, за обезчашћена држи, дотле, докле га брамин од те љаге неочисти. Куће су им по варошима скоро као и код нас, али сељаци живе ма где. Обично праве сељаци своје