Glas naroda

46

киселине, те мора да се претапа и да кује, да се истера угљена, киселина иза њ, и онда буде оно чисто и витко ковачко гвожђе. Осим ових стихија има још у свакој доброј усевској земљи помало горчике (магнезије) и велзина (мангана) који се находи и у пепелу од свију расада и усева. Горчика је сила налик на креч и стоји уза њ, а манган је сила налик на гвожђе, и налази се свуда уз гвожђе. То су све стихије из којих су састављена сва биља и животиње и сва њихова градива, и као штојеоно мноштво ре-ш од свију на земљи народа и њихових језика састављено само из оно 30 гласова, и све књиге само из ово 30 писмених знакова, или она безкрајност бројева из оно 10 бројних знакова, тако је из то 14 стихија састављено све то готово не заумљиво мноштво биља и животиње и сва различност њихових створова. За то нека ником не буде тешко проучити то мало стихија, зарад прегледа тако широкога поља од створења биља и животиње.

БЕЛЕШКЕ 0 СВАЧЕЖУ. 12. 0 прозебу винограда. Познато је, да виногради озебу с пролеВа, зором, пре но што Бе сунце, да се роди. То се спречи овим: насаде се свуда. око винограда мале гомилице влажна рубрета, па се у зору, а у оне дане, кад је највише страх, да Бе прозепсти запале и то од оне стране, од куд хладна струја бије, да носи дим на виноград. Највише дима начини се од мокра ђубрета, мокре сламе ил мокра корова. Ово ваљадачине договорно сви суседи виноградом, па је еигурније и мање когата. А даље пази се, да се на они мести, где веЕма мразеви наваљују, насађује лоза позна, а не рана; да се виноград позније одгрне и копа и реже. Данас веЕ умеју људи, да отму и онај виноград, који мраз ухвати, а то је поливајуби га нре сунца непрестано хладном водом, као и друге расаде, кад мраз ухвати. А воде је данас поред американских бунара и цеви, које се могу пружати колико ко хоће, лако имати, где год хоБе и колико год хоБе. 13. Шишање воЂака. Славни немачки воБар Вг. Е(1. Тл1сак препоручуЈе, да се шишање дрва не предузима с пролећа, него месеца јула и августа, и вели, да је ово по воћке и њихов род и плод далеко пробитачније, о чему се он уверио искуством од много година а на његову реч можемо се ослонити. 14. Сврака. Сви економи вичу данас на ову крадљивицу, да је треба туђи и ни пошто близу станова не трпети. Лупеж овај, не само, да гомилу иилиКа, ЕуриБа, гушчића и начиђи однесе, него далеко веЕу гомилу ситне тице истреби, и сила већу штету начини. Колико ту корисну ситну тицу подави хвата-

јући је на гњездима, па давећи, јаја лупаЈући и пијуБи, још више Је расплаши тако, да сва без трага утече из оног предела, где се ова лупешка тицанакоти; а са разбегањем ситне тице одмах навали гусеница и буба, те грдну штету начини воБу и расадима и усевима. С тога се позиваЈ "у сви, особито ловци, да на овога лупежа мотре, и где год кога опазе, да пожуре потуБи и истребити га у својој околини. 15. Појење музара крава и млеко. Опазило се да крава, чим засуши одмах за у 2 до % мање воде пије, него док се музе. Ма којом храном да се хране музаре краве, увек оне највише млека даЈу, које највише воде пију , а наЈ "мање млека дају које најмање пију. Сваки зна, да краве у јесен, чим пре^у с влажне хране, са паше на суву храну у штади, одмах за 25% мање млека дају. Дражењем дакле на пиБе добије се млека више, али је и воденије. 16. Сунцокрет је једна од најблагословенијих биљака. Расти на свакој земљи и на сваком месту, не треба никаква неговања, украси свако место где је, а врло је користан. Његов је лист врло добрахрана стоци, особито крави музари. Исто тако је добра храна његов струк особито исецан и наквашен. Његову жацу вештаци преду и ткају у свилу. Од његова цвета прави чела гомилу меда. Од његовог семена цеди се најлепше трпеско уље, које је и за сликарске боје врло добро, и праве се лепи госнодски сапуни. То уље је за јело боље него маслинско; а брашно, што остане иза оцеђена уља врло је питаво, и помешано са шеничним, даје најслађи хлеб. .Још је зрно то врло добра храна за живину, ко живину гоји, нека сваки дан по неко зрно да. Сунцокрет је код онога у економији најнрактичннјег народа китајскога тако уважен, да се сваке године у стотинама хиљада цената семена посади. 17. Кокош и ношење јаја. Исиитивањем нашло се, да кокош у свом семењаку, јајињаку, ама до 600 заметака јајњих, Одо тога снесе прве године 20, друге 120, треБе 125, четврте 114, а после сваке године по 20 мање. Ео дакле храни кокоши рад јаја, нека не држи ни једне више од 4 године. Ако којакокошвеБ друге године рђаво носи, ваља је заклати. А на даље зависи ношење јаја и од врсте кокоши и од хране. Најбоље носи капорка и ситна кокош. Врло добра је храна кртола помешана с овсем ил елдом. На јечам расквоца се и хоБе да лежи на јаји. Главно је давати живини што више и чешБе преко дан скорашње воде и врло пазити на ово.

ТРГОВИНА И ОБРТНОСТ.

~ Прошле недеље ударидо је време изненада у зимскоруво. Испочетка се још нешто предомишљадо еишом и лапавицон а за њим мраз, местимице бидо је 5° испод нуле и Дунавом пођоше многе санте, тако да таман пођу пароброди трипута ;не-