Glas naroda

ВРОЈ 22. „Г Л А С

на блралншта изборника дођу и тамо сво! глас оннл људима даду, еоји су до сада делом у сличннм приликама показали, да су вародни пријатељи. Еао што чујемо, противници напретка и просветног развитка народног покушавају тамо амодаомануи насвоју страну обрате по општинама, псобито мањим а нарочито у Срему људе, који иаају уплива на друге, препоручујући им да бирају за изборнпке људе одвисне, људе, што би имају!ш какве таке користи од манастира и тако званих клирикалаца, бирали за саборског посланика овог ил' оног клирикалца, који је са мађарском владом плео замке и поткопавао темељ развитку па и самом опстанку нашег народа. Мп смо уверени, да број тих несретннка нпје велики; дватри несита архијереја, неколицпна суманутих свеЕеника и готованских набн—ца — то је сва чета — црнојој име! која својом пакошКу, суровошЕу и глупошћу раздире утробу у телу рођенога народа. Ео би се још тих блудних сннова бојао! Али ипак у једном случају може и злости поЕи за руком да тријумФује, а то само онда, када добро, када врлина спава. За то ми и опомињемо поштену браЕу, да не спавају, да бдију, како им злоВа не би могла у скровиште народног блага кришом се увући. Сваки дакле на посао: бирач бирај честите нзборнике; изборник честите посланике. Учинимо ли сваки своју дужност, онда се не бојмони кога до бога, који неЕе дати да Србин пропадне. Званични лист уг. владе доноси наредбу, којом се имепује Хубер, што је бпо иза злогласног Мајтињије комисаром, за саборског и синодског компсара. Као што се из овога види„ влада мађ. бар у Форми донекле повлађује: јер заиста је Хубер најзгоднији за комисара, кад га већ мора да буде и кад комисар мора да буде владин човек. Но уступање владе у пукој Формалности, то је најмање, што ми очекујемо и с чим се ми можемо задовољити. Не о томе, ко је комисар, ради се овде; него се нас тиче, хоће ли бити слобода избора митрополита и слобода саборисања. Не тичу се нас Форме, нас се тиче наше право, и тога права ми не напустисмо, па макар нас и митили и падали пред нама па колена свп арпадови унуцп. Ни само слободан нзбор митрополита не сме нити може задовољити тога права, по коме се ми можемо просветно развпјатии своје црквено просветне ствари удешавати, како нам је воља. Не патријарх, него сабор је потребан, сабор, који Ке довршити, што су досадањи отпочелн и расчистити гад, којим противници народа сакошисарнма обасуше ударен основ нашега црквеног и просветног жнвота. У Новоме Саду договараху се 29. маја бирачп о избору посланика конгреских и избору овдашње црквене скупштине. Решено је да се повери једном ширем одбору, да се постара за све, што спада на избор скупштине, и ужем, да буде на руци саветом свакоме у стварима, које спадају на саме изборе саборских посланика.

РАЗЛИЧНОСТ И. (Милијонарка учитељица!) У Паризу је кКи позпатога милионара Ротшилда у последње време положила испит за учитељицу. У Америци ђеперади и други први људи ињихове жене не стиде се децу учити, учитељевати. Тамо највише троше на школе. А код нас се више троши надржавне ергеле и на ајгире него на учитеље и на школе. Онако смо и дотерали тако далеко, да Кемо, ако још која рђава година буде, сви иКи у просијаке! влаоншс „за.друга 8а орпоку народну штам1

Н А Р 0 Д А." ГОДИНА VI.

(Живила Марија Димитрова!) У Букурешту оставила је Марија Димитрова своју куКу, да се од њеиздржава бугарска школа у Големом-Белову, где ее она родила. Је ли мајка родила Српкиљу, која Ке се сетити, да треба једаред и за женску Српчад подиКи вишу женску школу, те да на ту племениту цел од имања свога жртвје? Је лимајка родила Српкињу, која Ке се угледати на Марију Димнтрову, којој из свег срца народ бугарски кличе: живила!

КЊЖЖЕВНА ВЕСТ.

КЉИГОВОДСТВО II КОРЕСПОНДЕНЦШ веК је предплатницима разпослана, и пошто је дело готово све разпачано, осим неколпко комада, који се сад по 2 Фор. а. вр. за готов новац могу добити: то Ку одмах дати дело наново штампати, чим се нови предплатници у приличном броју јаве. Нови Сад 29. маја. 1874. КОРНЕЛ ЈОВАНОВИК.

0ДГ0В0РИ АДМИНИСТРАЦИЈЕ. Г. Ј. Кости^у, ЧеревиЂ. Претплату рачунамо од почетка године, а послатв су вал сви бројеви до данас. Г. Светозару Врачаревићу. свешт., Бедник. Претплату за вас нпсж> ни од кога добили. Шаљеио вам све бројеве од почетка године, очекујући претплату.

О Г .1 А С.

Долуподписани даје браКи земљеделцима на знање, да имаде главно стоварпште за Бачку, Банат, Славонију п Србију, како од свију алата тако и машипа земљеделских, као вршаоница од 2 коња снаге, које сламу добро изтресају, и од 3—4 коња снаге, које уједно и зрно извеју. Даље: плуг, што кона и загрКе кукуруз, гвоздене дрљаче, гвоздене ваљонице, две врсте машина за сејање, кошење, грабље за купљење сена, мале и велике сечке, решета, машина, што вади кукољ, горушицу и дивјак из жита од 1Љш1Нег-а, машина што бундеве, репу и кромпир за марву ситно сече, машипа за крунење кукуруза, пресе за вино, и што деле грожђе од петељака, бунара на шмрк, прскалица да ватру и башту, винта за дизање терета. Осим тога најбољег зејтина за мазање истих машина. Све овде наведено даје долеподписани по орићипалном ценовнику и то на 1, 2. Зили 4 рате поред два јемца, свака од 8 месеца. УГЉЕША КРВАРИћ, 3— Ст. Бечеј у Бачкој. 'ију*. — урвцник: Нладаи Ареенијевић.

Српска народна задружна штампарија у Новом Саду 1874. год.