Glas naroda

221

ВРОЈ 28.

»Г Л А С Н А Р 0 Д А."

ГОДИНА IV.

ног јединчета за мајчиним загрљајем, звезда сама то је њезино јединче, све уздање, сав живот, па и то грозни удес уграби: „бог га вод'о, бог га и | уз'о". Онде опет звезда небом нрелетела, све друштво то види. али ћути ни да би речи, јер верује I да је то сужањ из тамнице умакао; нагони кад и кад велики сјај пале звезде по гдекојег из друштва да викне. е онда је сужањ на бегству ухваћен и друштвом овлада и нехотице нека сета. Други у палој звезди гледају угашен живот једног човека као што у новоонаженој поздрављају новорођеног саграђана свога. Па се у таким приликама говори о вечерњачи. о влашчићима, о колима и како ће руда у зору окренута бити, сете се нута,којимје „кум од кума сламу крао". Је ли пун месец, зарана се обично излази нред кућу да се његов долазак дочека, јер човек зна да ужива у узвишеним лепотама нрироде. Месец сјаје, а људи се диване шта то мора у том месецу бити, „е а шта би друго могло бити. зар не видиш да се Кајин испречио на Авеља, хоће да га убије". На нашим диванима у последње дане беше свако боговетно вече реч о ренатој звезди. 0 ту се нагађало шта ће се то морати догодити; „ако Рус не удари на Вранцуза или Србија на Турчина, оно ће се зацело изродити барем најмање каква куга, колера и буди бог с нама каква ужасна ношаст". Знам растумачити себи страховање човеково у носледњој овој прилици, јер га је нови овај појав и онет освестио да види како је ситан, мајушан у бесконачној васиони овој. какоје слабачак, преслабачак према бескрајно јакој снази природе он је погружен, он се боји. Али не могу веровати не може се нустити да наш народ ногрешно о небесним телесима мисли и говори. Пије то, мила браћо, ова звезда о*о ил' ово, није то, тужна мајко, твоје јединче, лепо је, браћо на дивану, да сте срца милостива и жалите сужника бегунца, али не верујте да је то сужан, не умире у тој звезди човек а и не рађа се њоме човек. Она бела пруга по плавом небу не значи крађу кумовску, није оно Кајин и Авељ у месецу, послушајтеме те не вод'те репатицуу свезу са ратовима, са болестима. морама и другим белајима, посл ушајте штаинаука отим гелесима и појавимамислиивели.

Мене је ова наша ренатица навела да нотегнемреч о звездама. но пре него што о самој њој коју рекнем, допустите ми да поновим с вама оно, гато ви већ сви о нашој земљи и небесним телесима знате. II деца код телаца већ знају, да је веровање наших стари о кретању земље ил' сунца сасма погрешно било, и да је данашњим даном веровање да сунце стоји а земља да се около њега врти и окреће така истина, као што је права истина, да ви ово у „Гласу народа" читате. Би и то знате да сеубезмерним просторијама васијоне налази нека врло течна маса, коју ми ваздухом зовемо. Ваздуха имаде више врста. Најнознатија је нама врста ваздух, којим ми дишемо, знамо да без њега нема живота, да једакле неисплативо благо; преставите себи једног врло богатог а доста тврдог човека да је затворен заједно са својим благом у сандуку, где мујћесе стоје, хоће сиромах да се угуши, иако је тврд — мождаје стотини сиромаха одрекао хиљадити део свог иметка — ипак даје све своЈе благо за једну малу пукотину у сандуку, да само ваздуха добије, даможе дисати, да може живети. Ми нознајемо још једну врсту ваадуха која је онасна, шкодљива. Сећате д' се конања дубоких бунара, више пута мртве коначе извлаче на : ноље, сећате л' се кад вино ври, сме л' когод ноћити у затвореном подруму ?! И много више других врста ваздуха што испуњује простор ме!;у земљС /М и сунцем и ме1;у осталим звездама, небесним т'елесима. Даље знамо и то, да није наша земља једна, која се око сунцаокреће, већ имаде јо'ш много небесних телеса, које ми звездама, | планетама, месецима и другим именима називамо^ што се такоре окрећу, врте око нашег I светлог сунца. Знате ли оневелике звезде,које вечером на небу гледамо, и оно су светови, и онде имаде по свој прилици живота: биља, животиња, па можда и људи. Наука зна, да се око сунца окреће наша планета земљаи више од стотинедругих планета, планетића, месеци и других ; азличних звезда, али ви треба и то да знате да далеко, далеко од нашег сунца имаде још других сунаца, планета, з везда, светова. М. А. 1.

0 К У П А Њ У.

За што жеднимо после сланих јела? Кроз платна од нашег желуца (стомаха) може исто тако и још боље да продре течност, као и кроз обичну бешику. Кроз платна желучна тече

(Наставак.) крв у силним жилицама. Ако се у желуцу налази таква течност, која јелакшанего што јекрв,н. пр. чиста вода, онда кроз платна желучна продре вода одмах у крв,и за то стишамо жер врло Орзо чашом