Glas naroda

406

ВРОЈ 50.

„Г Л А С Н А Р 0 Д А."

ГОДИНА IV

ша се са 5 $ун. воде. Мете сеједну ноЕ да сеодкисели и то у топлом. После се кува, дотле докле небуде две Фунте течности. За тим се дрво извади и на ново са 2 Фунте воде дотле кува док небуде једна Фуита, У оцеђену течност мете се по Фунте до 3 Фртаља шећера. Онда се узме папир и умочи се у то, и држи дотле док се ненапије, после се извади и осуши. Обично се узима јак Флиспапир. Папир треба да је штампан. Такав напир добива се из трговине Фердинанда Флинша у Лајпцигу. Наши трговци ваљало би да се снабду са таким мувомором, а да неиродају отровне артије, јер се често код мале деце несрећа догодила. (Маст за хамове:) Узми колико орова (нусел), толико ланена (лајнел) уља, (зејтина) и толико сапуна, па то све на тијој ватри растопи, и одуда Кешмаст направити. С томмашђу намажи уздице и хамове с једне и с друге стране, тако Ке ти остати хамови увек мекани, дуже ће ти трајати и неће коња орањавити, а издржаНе сваку влагу без штете. (Како се тамани вилина коса.) Де има вилиие косе у детелини, ту треба, кад се детелина покоси, ову спалити и то сваке године понављати докле се непотамани. Детелини то ништа не шкоди него јој напротив помаже да боље расти, јер пепео од вилине косе и друга зеља земљу ћубри. (Да млада дрва лепо и брзо расту.) Кору дебла и најглавнијих грана треба дотле са влажном четком трти, док сва нечистоЕа и старе коре нестане. Ово се мора од времена до времена нонављати, особито у месецу Априлуи Новембру. Овај поступак ускорава испарење дрвета, дотерива кору да влагу и ваздух боље у себе прима, да сунце и светлост на дебло боље дејствовати могу, које је за здравље дрвета исто тако нужно, као и за здравље животиња и без чега дрва никад онредељену дебљину добити могу. Особито се ово средство код воЕака са успехом употребити може. У-

скорава здраво растење воћке, акојекора одгада, и од мртве коре очишћена; јер не само џгго испарење сиажније бива, него се у кору и гад тако лако залећи неће. Вудући да дрво крозцелу своју новршност влагу усисава, то се ностарати морамо, да му иоврншост у том стању тако одржимо, да може, не само кишу, но и росу у себе усисавати. За чишћење су најбољи алати дрвени јаки ножеви, с којима се сва неваљала кора саструже. Дејство овога чишћења ће се на скоро показати. Р. (0 гнојењу старих винограда.) Иовија лучба учи нас, да је, кад је који виноград средње родио: на сваки 100 П хвати своје величине извукао из земље 6'/ 2 фун, калиа или пепелине, која језаплодовитост винограда неисказано нотребита. Ако се дакле виноград дуже времена не гноји, потроши сав кали, што га има у земљишту те тада и чокоће животари без силе и снаге док не усане. Ко дакле не може, да вииоград ваљано гноји с таким гнојем, нека си набави вештачка гноја, у коме има што више калиа. Искуство иас учи, да у винограду калиом загнојеном гроафе дозрева 10—14 дана раније него иначе. Једна Фунта тога гнојива довољна је за 4 средња чокота тако, да једном центом тога гнојива можеш нагнојитн 400 чокоћа. ЈЈаља га у води размутити и тиме чокоће залевати касно у јесен, но не шкоди ни у зиму. 1'азуме се да се ово гнојиво не прави од непела као иепелина за другу потребу, јер би то прескуно било, већ од други из земље на|)ени соли. Обична та гнојива носе у трговини име каинита, те се добива цента но 1 Фор. 80 нов. или у Бечу у Депову Калуса или у самом Калусу у Галицији. Код нас има доста шталска 1)убрета. једино дакле ко би хтео да му виноград у 14 дана нре узре, могао би оваким ћубретом гнојити виноград.

БАБА НАСТИН КВАРТИР.

Приповедка. III.

Понедељак... године 1861. беше Карловчанима као обично, дан који долази иза недеље. Мамуран зловољан, радњи дан. Карловци су обично, а понедељником највећма нема, глуваварош. Из јутра још има понешто вреве; чуЈетн звекет мотика и тандрк таљига по улицама, али око осам часова све је празно, пусто. II конач и трговац и занатлија, отишаоје у брдо у виноград, колико да ради толико да се разоноди у пољу. Капије] и капиџици сви су закључани, и шалукатре са сокака густо су

затворене, као у манастиру, де су калуђерице, само тек овде онде, де има девојка у кући, мало су дољни капци разреТјени. Види се да је двор калуђерски у Карловци. Да небеше страже нред магистратом и да се невијаху барјаци са суднице и каФане Јањине нико не би знао да је сабор у Карловци. Карловчани су људи којима су већ огуглали народни сабори а богме беше их и таких, који сусе мало и поплашили. Слобода, братство, пријатељство,

==/