Glas naroda

62

Минерално ђубрење препоручио би шшшм гавдама еамо креч и гипс, и то на посипање: детелине, луцерке, вике и едде, да ји бувач или власуља необвлада; ђубрење кречом и гипсом чини се рано вором или доцне у вече ва росе и то у марту, априлу и мају — равуме се да креч и гипс мора прашињав бити. Животињско ђубре најбоље је пернато, нарочито голубије, но то се само 8а баште, и бостане употребљује. Од животињски одпадака прво је овчије, говеђе па коњско и свињско, коњско и свињско нечисто је, те често неузварено семе оће на њиви да и

клија, те посејано биље меша и прља. Обичног животињског ђубрета ваља рачунати добра кола наквадрат; како се изнесе ваља га на 1 и 2 палца разастрти, пак што пре ваорати, овако ваорано ђубре подмладило је њиву на 4—5 година, ако је дебље разастрто и на 7—8 година. Ди је доста марве и пиће најбоље је бацити се на животињско ђубрење. Биљско ђубрење је, само ва бакоње, (веће га8де), и то најсигурније је детелином и честнм иукурузом. Но о томе при детелини и кукурузу. ПродужиВе св.

ДОПИСИ ^ГЛАСУ НАРОДА."

Стапар 13. Фебруара 1875. г. Еод нас од три 7 месту налазећа се школ. вдања, једва би се иогло хавати, да је једно саио нешто на школу налих! и *о је вилара иушха школа* а она друга два .стара иушха школа и хенска школа" баш ни са ког гледишта ва школе нису. Прво с' разлога тога, што су обе увучене у неке тесне сокачиБе, који се више у башчетинаиа налазе; друго врло су старе, по препотопскои адету зидане, трскон покривене и без икаквих за учнтеље нухдних и прописаних стаја. Школ. вобе тако су уване, тескобне и мрачне, да више личе на »аришта" не хели на »училишта" у н>има је због тог прашина така, да морају — гутајуЕи је — осипљаивити и учитељи и деца. Отварање школ. прозора и ветрење нејде — јер тиме би тек од зла горе направили; почеи су наи обе те школе свуд у наоколо еуседскии шталаиа и $убретои окрухене, из којих познат аионијак сав школ. ваздух, хоји деца у себе усишу, кухи и трује! Наша школ. епархиска, па и дрхавна власт, више је пута до душе »званично" казала, да ова два школ. здања, никахо за школе нису, и позивала је општину, на подизање нови здања — али све бадава. Небоје седанае школ. општине евојих предпостављених влаети баш ни за лек! И то све за то, што виде, да оне саио заповедају, да ово нди оно нора бити, а после негледи и непита ннко од тих власти, јели то, и то, што се тако строго заповедало — извршено или не! И акоје овопосљедње — невуче никогзато на одговор, нити га силои и снагои закона преиорава на остварење евојих наредаба. Недавно купилаје наша општинаједну врлолепу хубу, тако звани „ишпанов квартир" (бивше коио» рско добро) једни би сад хтели, да ово новокупљено здање, буде »варошка хуБа" други „белехнички стан« а треНи опет »парохијални дон" а за школе, које су наи хао залогај леба нухдне, нихо — аиа баш нихо незаузииље се! Па и сами иест. шхол. одборници хоји су по свон позиву највеђма се дужни ва школ. вдања бринути, јавно свагди и на свакои иесту се

иврахавају и хазују: дасу ии постојећа школ. здања добра, — да њииа боља од ових нетребају — ово је баш сраиота! По иои иишлењу, овај »ишпанов квартир«, хојн врло леп свуд уонаколо просторииа, ваљало би дозидати, и у њега обе горепоиенуте школе сиеститн; јер ове су наи за сад далехо прече и од — варош. куЕе—• белехнич. стана — па и парохијалног дои«.Ииан ваиодавде јошт и то јавити како учитељи по 6—7 иесеци неногу да своје врваво заслухене плате добију! Затворити учитеље у шхолу као тицу у кавез, и недати ин права, никуда ее понаЕи да себи и евојој породицихору леба вараде — а овано ин по толихо нееецн пдату недати, то је и еувише ухасно! Наша црхвена општина, ина велики новчанн капнтал, хоји јој доноси врло лепу годншњу каиату. Одононадне заиска иест. поглаварство (јер нас полит општина плаЕа) од цркве на хратко вренеу зајан новаца, да учитеље исплати па шта иислите, црквена управа, као главна иест. школ. власт га одби и нехте ништа дати. А што учитељи цркву безплатно слухе, и у њој и гладни и хедни, преко целе године поје — да ин хоЕе душа на лакат да иза$е о тои нико нетаре главе. — Ово је више него грозно! Предпостављене више власти, све ово нз јавних листова чују и знају, па ипак као звона на велихв петах. —

У Новоме Саду, 16. Фебруара. У ајнашхон крају, у стојкушинон сокаку патила се једна првородкиња осан дана са поро$ајеи и за то време ишао је нух јој, ко]ије еиронах бостанџија као и ја, два пут по варошку бабицу, но ни једна нехтаде доЕи. Ишао је и дохтору варошкои, не онои најстаријем, но и овој доЈ)е два дана поеле, кад је веЕ свршено било. Породиља је иртво родила у недељу прошлу. Овај господин дошао би јаиачно пре; али хад ја запитао бабицу, (која није варошка, него сиротиња сниловада се на себи равне,) 1з4 ег агт (је ли он