Glas naroda

151

дом или неће, без рачуна и предувиђавности, и ето за што у време жетве, ми добијемо место класја коров. Ако тако и даље узиде. онда је боље оканути се се свега. Мислите ли, да ће сотона. на то нристати? Не, и никада не. Ја хоћу да подигнем државу зла и грехова, ја хоЕу да ударим темељ тој држави на холој земљи тој, што ми оспорава силу и власт. За тај посао, разуме се, ваља имати куражи;али и умља. Немојте да пренаглимо у ничему. Да уредимо најпре једно средигате, одакле ће се расипати наша посленост, одакле ће се ширити и кужити, на хиљаду начина, свакога, падопирати и до онога великога тела, што људи друштвом зову. Удахнимо у то тело огањ који нас прожиже, те нека га прождире мало но мало.

Ш Т А В 1 В А II 0 С В Е Т У. — Избори посланика за угарски сабор биЕе првих дана месеца јуна по нашем календару. — Саси ердељсви хоЕе да бирају посланике, који Ие бити против владе садашње. — Ради се на том да се крајња левица и десницаШењејева сложе и да заједно ударају на садању владину странку. — У Хрватској по листу „Ериморцу." свако је уверен, да сМаџари ннје више лепо говорити, јер они иду да израде оно што 1848. године нису моми. — У Романији одночели су избори за сабор романски. Тамо има две странке, једна народњачка, којој је на челу бивши минпстар Браћано, који је вазда хтео, да Романија, Србија. Грчка у Дрногора ва Турску ударе и странка министарска, која хоПе, да се мирује, да она може мирно у свиленим столицаиа седити, Била јача странка БраКанова или не при изборима, тек толико ће кадра бити да сруши министарс тво садашње. БраКијано страшно на Аустрију мрзн и његове присталице пре 25. пр. м. свакојако су на падале ва Аустрију, јер тога дана беше пуно сто година како је Аустрија оцепила од молдавске садашњу Буковину. — Новине које политнку терају казују, да Ее измеЈу Француске н Немачке скорим бити рата, јер и једна и друга јако се оружају а тај терет не могу дуго сносити, те или пушку доле или удри. — Цар је у Далмацију ишао покрај другог и за то, да приводе Бокезе да пристану да буду хонведи. Беле, да Ее Вокези то само онда учинити, ако им се обеЕа да Ее их Цар Што пре на Турчина повести. — Сабор угарски затвара се најдаље 13 о. м. — Руски цар отишао је из Берлина. Немачки га је цар нспратио до жељезничке стапице. Цареви се лепо растадоше грДећи се и љубеЕи. Кнез Горчаков са Бизмарком тако исто. — Енез Милан послао је пређашњег министра МариновиНа У Петроград, ради важног посла. Пре поласка царевог у БерИн био је МариновиК еод цара. — Енез Милан крено се 211 п. р. м. да путује по Србији. На путу Ее га пратити министар председнив и министар грађевине. Овај последњн с тога, што внез хоЕе да том придиком прегледи и припреме за грађење жељезнице.

Вурно одобравање поздрави те речи сотоннне. А земља у некој ненадној грозничавнни као, задркта; а сунце помрча, и ваздух отежа; из гообља се подизаше загушљива испаравања, а из далека се чу.ш неки гласови као са онела. А на једнимместу најнижем велике једневароши, у једној помијари као одакле се разносе кужни задаси, ја видех гомилу једну, коју небих могао именом казати. Та ужасна обличја ноказиваше црте човечанске, али без израза човечанскога. Нека сорта људи-наказа. Из очију могао сам им читати све нагоне дивље, крвожедне животиње, ниске нодлости, лукавства, нешто налик пола на змију иола на хијену. Било их је ту од сваке врсте и свакога кроја, од просјака који ритама прикриваше своју наготу до оних који на скупоме оделу вешају безочне знакове неке лажљиве славе и неког гадног поштења.

— Мз Босне и Херцеговине једнако беже хришЕани, имуЕнији у Далмацпју, а сиромашнији у Црну-Гору. Па и сами Турци селе се, јер немогу намета да плаЕају. — Цар је прпспео V Беч 3. о м. — У Реци обеЕао је цар депутацији из крајине, даЕеуклонити све сметње, које стоје на цуту да се сагради жељезница кр»јишничва, први министар Венкхајм обећао им је, да Ее се код сабора заузети. — П Личанп поздравили су цара у Реци. Предводио их је Илија Гутеша. — Сабор хрватски отвара се 14. маја. — Генерал конзул пруски Розен и аустријски Еалаји иду из Београда. Ваљда Ее се променом њиховом и политика аустријска и пруска према истоку нроменути.

РАЗЛИЧНОСТИ. (Жељезничка пруга од Пеште у Земун) по јављању новијем неЕе се скорим градити, јер ове седнице саборске неЕе се ни претресати питање о томе. да ли да се доцустж грађење. Ради тога да се та жељезнпцана левој обали дунавској гради био је посланик Еондороши у Београду и молно владу српску, да се и она заузме, да се на тој страни гради и влада је своју потпору обећала. Ражањ је дакле ту. (Због грађења Пештанско земунске же&езнице) дошли са инжинири енгдееки у Нови Сад, да виде, де би згодно било да се жељезничка пруга преко Дунава мете и у Еарловце пође Владини инжинири Ее проучити СЕорим читаву пругу, те Ее већ месеца јула моЕи владаупустити се упогодбу с енглеским друштвом. (Од куд су постале чипке.) Мушкарци читаоци „Гласа народа" не Ее нам надамо се замерити, што Еемо за љубав женскима, којима долази овај лист у руке, одговорити на горње питање. ЧипЕе (шпицне) правиле су најнре и вајпре рибарске Еери, по нреЈји којом се риба лови. Вештачки почете су најпре у Млетцимаправити. Г. 1659 већ су се тако у Шпанији одомаЕиле и пдетиво псто женскима тако у страст прешле, да су многе ослепиде и падавицу добиде. Сада се највише у Француској плету. У Белгији деца од 5 година већем их праве а од 10 засдужују себи дебац. Енглески краљеви забрањивали су, да се у њиховој земљи купују чипке, али ипаЕ надвладаше