Glas naroda

171

горшем Еарловцу и за стипендисте. Овај је предлог улућен шеолском одбору као журан да истијошовоме сабору извештај свој поднесе Избор Јустина КушевиЕа уништава се и кривци се осуђују да плате трошкове. Молба народног позоришта, да му се изда већ једном сабором одређена иомоБ од 3000 ф . годишњи и да му се и на даље издаје, унуЕена је одбору за молбе као журиа, да се још овога сабора у претпес узме. Осим онога што је саборски одбор одредио дасе ради и комесар јеу писму своме, које је писао патријарху 26 о. м. предложио, да сабор овога састанка свога још и ово претресе: 1 коначно уређење епархија и митрополитско црквеног савета; 2. уређењео наплати парохијског свештенства, 3, о томе да се, подигне крбавски протопопијат, 4, да се уреде владичанске плате у ци$ри, 5., да се уреди управа са манастирским добрима и наплата калуђера. 6.. да се начини уредба како да се издаје припомоћ изјерархијског Фонда, 7. погодба о деоби пештанских школских Фондова између Срба и Романа 8. грађење владичанског дома у Новоме Саду. Уједно јавља, комесар, да Ие он сабору доставити мишлење владика (синода) о тачци 1,2, и 3, уколико ови готови буду док сабор траје, а после да ће се то имати одбору достављати. Напослетку јавља и то да су стипга ова решења: 1. Решење на молбу сабора лањског о утеривању парохијала; 2, решење на молбу о утеривању саборских трошкова; 3. решење на молбу

о припомоћи аа војничку крајину 4. решење о иншталацији владика 5. Потврђење два школска реФерента а непопотврђење трећега, 6. одлука о потраживању иодељених школских Фондова и државе 7. извештај о томе да су се упразнила нека места у делегацији, која има извести деобу са Романима. Ово под тачком 6 и 7 иште комесар да овај сабор сврши. Пета седница беше у четвртак. у седници што у среду беше претрееан је предлог за привремену уредбу епархијске управе. У четвртак је то продужено и свршено је до по дне, а после нодне иретресане су молбе. У четвртак опет беше параде. Кр. комесар доЈе у сабор у гали. Патријарх и владике изађоше пред њега. Док је читано решење да се правила о избору митрополита непотврђују, дотле је банда свирала а почасна компанија пет плотона дада. Правила о избору непотврђују се за то, што у њима нема спомена да краљ има право наименовати администратора, кад се патријаргаија упразни, што нема спомена о томе, да мора бити комесар при избору митрополита и да он јавља ко је изабран ида буде при иншталацији, што се вели у правилима тим иде за тим да се могубирати епископи, који не стоје под патријаршијом српском, пгго се захтева да се патријарзова столица најдаље за три месеца попуни, што се неспомиње у њима, да краљ има право не потврдити онога кога сабор предложи и да се мора на ново други бирати. Од среде држе се седнице саборске и пре и после по дне да би што пре готиви били.

И 3 П Р И Р 0 Д Е.

Незна сваки да је на појасу де је среда земље највећа топлота и што се већма крајевима иде да та топлота све мања бива док се несмањи тако, да постане зима, али ако многи то и зна, незна каква тек може да буде зима што се иде даље крају земље, који се зове иол и има га два јужни и северне, и то нарочито кад се север. полу по!)е, за то ћемо приповедити овде шта о зими на северноме крају казује путник Пајер, који селане са тогакраја вратио. Пајер, је послат био од аустријске владе да са доста великим друштвом иде да пронаТје били се могло прећи преко севернога иола, те да се туда отвори пут око света. Он је отишао; напатио се сваке патње, лађу на којој је пошао у леду је морао оставити, неки му из Друштва помрли, неки презебли и болују и данас. Пајер је са заосталим морао се вратити, а није нашао пута за прелаз преко пола, као штогадосада од толико векова забадава тражаху. Пајер описује каква је била зима 14. марта 1874, кадје он ишао да прегледа земљу у леденоме мору, коју је нашао, на којој Дотле жив човек није био, и коју је ону славусвога Цара назвао земља Франца ЈосиФа. Тај дан, вели он беше најжешћа зима у томе крају, јер се термо-

метар*) у коме беше винског спиритуса (вајнгајста) спустиона 40 степени ипо исподиуле. Кадје код четвртогстепена тако ладно дасе мрзне, шта наопако мора бити код 40 тог степена. У расвитак изашао је Пајер са једним Тиролцем, да прогледи околину и да је наслика. Какво је сунце било кад се рађало, то је дивота, која се неда нигде осиму тој леденој земљи видити то нијеједно сунце, него ти се чини да их толико има и светли тако јако, као што зима стеже. Клећи је мораоПајер и другови му па су му тако рум (најјаче пиће) у уста сипали, јер да је наслонио уста од суда, у ком је рум стајао и који је био одметала, то би тако опа*) термоаетар је справа, којои се топлота мери. у стакдену цев, из које се ваздух истера, мете се и.м живе или винска спиритуса, овог последњег ди су велике зиме, јер се неможе да смрзне, па се по стаклету побелеши 80 или сто резотина горе једнако далеко једну од друге, онда се забележи нула и опет резотине испод вуле. Кад жива стоји на нули, онда се каже да нема пи топлоте ни зиме. Кад се попне до прве резотине горе ондз се каже да је један град топлоте, а кад се спусти до прве резотине доле онда је један град зиме. Код четвртог се града доле мрзне. Жива се растеже на топлоти а грчи на зими и по томе се справа удесила.