Glas naroda

302

мен диИи и иароду нашем велику корист учинити, велику му олакшицу прибавити. Видите миимамотолико стотина ланаца ледине. Од те ледине ваљало би да се препишу неколико стотина ланаца земље на црквено-школску општину нашу па да нас види Вог. Ни попе ни учитеља да идаћамо, па ни крајцаре у нркву да дајемо. него да што год нам црква и школа треба тече им као Дунаво вазда обилато, докле је и једне душе српске у овоме месту. Сазовите дакле што пре општину панекона по парагр. 103. оп. зак. закључи, да ће најмање после 30 дана држати главну скупштину на којој ће се договарати о томе, да се црквеној општини ноклони толико и толико земље и то нека се разгласи јавно, јер § 103 оп. зак. каже да се иметак капитални једне огштине само у ванредним случајевима продати, битно изменути и разделити сме, усљед закључка општинског већа са абсолутном већином гласова и гласањем поименце, пошто је на 30 дана напред јављено шта ће се на скупштини радити па кад се на тој скупштини донесе закључак онда ћемо га према §. 26) оп. 3, послати жупанији на пктврду. али ћемо причекати, да видимо хоће ли противу тога нротеста бити, јер закључак о поклањању мора се по §. 106 народу нублицирати и свако има право да за 30 дана протестира нажупанију противзакључка. Прексутра ће бити бал код арендатора иозваћемо солгабирова на бал частићемо га а сутра дан по том замоли ћете га да сод вас на киселој чорбибуде, јер знате да ја немам женско у кући, позваћете и мене иа ћемо попити коју и кад се мало угрејемо саопштићемо му како народ и општина то и то хоће и молићемо га да нам неквари. Еолико је солгабиров, ал је Србин, ваљда ће нам то учинити. Н0БЛ ВАЈ1 У СЕЛУ. Син господара арендатора беше већ две године старији од грчког мајорента а то је но нашем рачуну тридесет и две године а још се ни јед;лшут женио није. Честити трговци, (и син арендаторов беше трговац), који као он траже да им жена донесе новаца, жене се до то доба по трипут четир, а он ни како ни до једне жене да дође. Извикан је, даје простак, да је паор, крмче, па ако неће узети „крмачу паорску" друга ни паорска неће за њега. Потужи се он једанпут натарошу на тај хр|)ави глас, натарош је то већ и без њега знао, а натарош ће му рећи: није хасне, мора се у данашњем свету човек мало и разметати, мора се мало и швиндловати, ето ти си баш газда човек, ни си болестан а ниси ни ружан, па никако да се ожениш. Забога кад имаш обуци се, намести се, мало помаде па увошти те бркове, од бриге ето ти је почела коса седити, главу у катран оћу рећи — у Фину црну Фарбу, нико неће ни помислити да ти је коса обојидисана, јер то ти се замера, што је седа а не што је црна, паонда пази мало и на речи своје, ти мислиш: ја самгазда па мени доликује д прост бити, ето барони и гро-

фови то су баш газде, мало веће и од тебе, па да их чујеш, како фиио намештају, како мажу-лажу. За Вога није то доста само имати, па живити којекако. То само свињче не пита. какав је свињац. него је ли пун валов, али ако оно и непита, опет су паметни људи нашли, да је и њему боље, кад учистомживи, да си био у Штајнбруку код Пеште, де свиње у велико гоје, па да си видио ту чистбћу, Бога ми не мој се наћи увређен, ал у твојој соби није чистије, па колико се ту скињче брже нарани и колико заштеди. Ти са твојим досадањим владањем нећеш се оженити него ти удри у друге жице. Ето ту су месојеђе направи бал један назови га нобл бал. (Нови нотарош хтео је, кадикад, ко човек да се и нашали, па и сад хоће да нанрави шпац, јер има с киме.) Отиди у варош нодај труковати цедуље све онаке измермерисане па златом исгшсане па кажи овда и овда биће у — код Ераљевића Марка нобл бал. Хо, цимер ти баш није тако нобл. Ераљевић Марк^ није баш био кицош, али ништа не чини има и кобл пијаница. Многи ће доћи на оне светле цедуље. а многи од чуда да виде какав ће то "код тебе нобл бал бити. Но шта ти за то ниташ, ти ћеш лепу крајцару накупити и препоручити се. Цедуље разјашли на двадесет миља унаоколо Обично на балове идуудаваче. Ти ћеш гледати што госпоцкију вечеру, свирку што ноблију. — Ја мислим тамбураше, упаде син арендаторов у реч новом натарошу, то је питомија свирка. Арендаторов син мислио је тим потомија, ј е фтинија. На балу баш треба што бурнија банда, нонатарош је баш рад да буде прави шпац, па одобри сину арендаторовом. Па даље неће згорег бити, да се на томе балу, што лепо говори што красно однева и што умилно одсвира. — Јест дозваћу и Пају ћулумова он страшно лепо свира у фрулу особито оно, како је^чобан изгубио овце. А то је жалостиво умилно. —|Натарот и то одобри. — Него ко ће нам певати? — Ео други него певац, учитељ? Позваћемо га да лепо склопи дечијп кор. — А за говор. — За то ја стојим добар. Него тн сенесмешсада стврднути. Дозваћемо господина учитеља па ћемо с њиме здесити шта да се пева, али ту немој жалити коју чашу пива. Што их више буде лепша ће песма бити. Сув точак хоће да се упалн, па и господин учитељ, може уједаред запалити па отићи кући, ако га добро дотле неиодмажеш. Ми ћемо ти и склопити и позив на бал, иошљи само но учитеља. Нотарош је већ за све ово наговестио учитељуи овом неће ништа изненада бити. Син арендаторов пошље по учитеља и овај дође. Ту се углави поред пива један програм, но пред растанак учлтељ примети да неће добро бити. Нотарош се промисли па каже и он да неће ваљати