Glasnik Skopskog naučnog društva

308 Гласник Скопског Научно: Друшшва

(Ова врста пастирства још постоји код малог броја Аромуна у Тесалији и Епиру, код Фаршерота у Воденском крају, око Бера (Верије) и код неких група у Тракији и Маћедонији. Фаршероти се уопште поред пастирства баве још и кирајџијским занатом.

ећ кад су се Аромуни почели бавити трговином настало је опадање пастирства. Од трговине водио је пут до заната. (Ово поглавље, које је аутор посветио трговини и занатима код Аромуна, одвише је сумарно. Овде се и много тврди, н. пр. да су они били носиоци византиске културе код Словена (р. 133), да су научили филигранске радове од Млечана, да су им куће далеко чистије него ли словенске, грчке и арнаутске, и да су у томе сачували нешто од грађанског живота римског (р. 132).

И бављене Аромуна карванским саобраћајем допринело је паду пастирства. У прво време могло је бити ово бављење у вези са пастирством, како би се уновчили пастирски продукти али касније дадоше се челници на преношење и друге робе, а то је значило онда одвраћање од Пета (Старост је овога занимања исто тако велика као и пастирства (упор. соби код Византинаца = кеелаторђ код српских Влаха).

Аутор (р. 135) прави разлику између Аромуна и српских Влаха, од којих је остатак данас у Истри. Мисли да су се ови Власи бавили као и Дакорумуни, с којима су били у вези, више агрикултуром неголи пастирством. Српски су Власи кирајџијство научили од Аромуна. Не мисли, да су Власи, који су г. 1430. између Требиња били нападнути од Радослава Павловића, били Аромуни, него српски Власи. Али како се у дубровачком документу из г. 1214. говори о челнику, аромунској установи, закључује, да су Аромуни долазили и у Дубровник. Уплив је њихов на српске влахе могућ управо онако као што се може узети, да су Аромуни бугарске земљораднике учили пастирству и кириџијству.

утор у свему овоме прави доста велике супозиције. Дали је постојала разлика између Аромуна и срп. Влаха и каква је та разлика била, данас се не може ништа знати. Анализа српских несловенских имена дозвољава нам закључак, да ми све њихове Влахе не смијемо сматрати Румунима. Личка имена Калбмбер п Мросдека потичу н. пр. очито из два различита извора. Прво је аромунско: СаПптфага') ( сретан пут), лични назив као Мапе (= добар дан) у Арбанији. Друго је опет чисто арнаутско састављено од тиз „мазга“ -- аека „смрт“, т. ј. човек, који убија мазге. Из историје се зна, да је међу српским Власима било и А

Послије ових супозиција прелази аутор на друмове, којима су влашки каравани ишли. То су путови, који су водили, сем у Цариград и Солун, још у Валону, Драч и Дубровник. (Одатле су доносили у унутрашњост Балкана скупе штофове, златарске ствари у филиграну, које су долазиле из Млетака и Трста. Они долазе још у Прилеп и Серез. У 18. веку центар је њихове трговине Москопоље. Из аромунских имена споменутих градова (Рамеар и „еаг) може се закључити, да су Аромуни имали с њима веза далеко пре него што су Турци дошли овамо. Исто се види и из имена агипа од лат. Уафопа за

олун. Њихова имена као СаоаПон показују, да су долазили и на мање тргове, као што су Кавала, Драма и т. д. А имена прилепских Цинцара трговаца као Маџар, Халич упућују на северне путове. У 17. веку долазе у Ужице, Валону и Београд. Грађењем железница опадају влашки каравани; али је значајно, да железница Калабака—"'Трикала—Воло не успева, јер су трговцима јефтинији влашки каравани за пренос жита.

Аутор је зацело у праву, кад упозорује на цинцарска имена као што су Раптеар, „Зеат, где је сачуван стари слов. изговор од % много боље неголи код самих данашњих (Словена маћедонских. Али. из тога излази и други закључак, не само онај који чини аутор, а тај је, да су Аромуни упознали ова два трга

_као словенска насеља. Сасвим је други закључак, који се намеће из аромун-

') Упор. Саргдап, Каропштие аЂапо-котапе, Гасоготатга, књ. П, р. 514.