Glasnik Skopskog naučnog društva

320 Гласник Скопског Научног Друшшва

Теодора Ласкара. Али у представци упућеној царици Ани ови политички мотиви добили су одређенији, конкретнији израз.

(Од велике важности је одговор цара Теодора Ласкара грчком свештенству у Цариграду. Цар је морао још пре овог корака грчког свештенства увидети, да је избор патријарха на његовој територији најефикасније средство да осигура себи предност испред осталих ривала. Теодор Ласкар је истина био од 1204. год. за све оне, који су били вољни да га признају, цар (Ро: л=9:), али није био још штпрегајог (адтохо2лор). (Ово највеће достојанство могао је цар према теорији која се у Византији била развила у позно доба Комнина, добити само актом духовног посвећења т. ј. крунисањем од стране цариградског патријарха. Једино актом крунисања ступа по тој теорији цар у пун посед владарске моћи и компетенције. У свом одговору цар Теодор Ласкар сматра за потребно да нагласи да је сам већ раније размишљао о средствима и начину, како би се могле прилике у цркви санирати, те обавештава свештенство даје у смислу његове молбе издао налог епископима никејске територије да у току треће седмице поста дођу у Никеју ради избора икуменског патријарха, који се имао обавити још пре Велике Седмице, да би нови патријарх могао још обавити освећење св. мира. Цар је уједно позвао и цариградско свештенство да лично учествује у избору патријарха, а оне пак који би били спречени да лично дођу на избор, да свој вотум писмено даду.

У вези с овим Нејзепђего расправља питање, када је обављен избор новог патријарха, те када је Теодор Ласкар за цара крунисан. Насупрот досадањем, на податцима црквене историје Никифора Калиста Ксантопула основаном, миш"љењу да је Михаил Ауторијан изабран за патријарха 20. марта 1206. год. Нејзепђего анализом опширног, али само фрагментарно очуваног, извештаја Николаја Мезарита монасима Евергетидског манастира о свом путовању из Цариграда у Никеју на избор патријарха, о-току истог избора и о крунисању

еодора Ласкара за цара, те узимањем у обзир опћеполитичке, црквенополитичке и војнополитичке ситуације, изводи закључак да је избор Михаила Ауторијана за патријарха могао бити обављен једино 1208. год., које је Ускрс био 6. априла, трећа седмица поста 2—8 марта, а Велика Седмица пала је у дане од 30. марта до 5. априла. Према томе нема никакве основе за сумњу у тачност 30. марта као датума избора; једино је код Кантопула индикција 9 погрешно наведена. Каталог цариградских патријараха публикован од Џемпејамиз-а у [5 отаесо-тотапшт (1596) 1296—304 садржи дакле сасвим тачан податак о трајању седисваканције цариградске патријаршије после смрти патријарха Јована Х. Каматера (2уђрсогу 6 Фрбуос урбуоу Фуау, |ђуоц бежао). Патријарх Михаил Ауторијан био је на престолу шест година, пет месеци и шест дана, те се према томе преставио 26. априла 1214. а не као што се досада погрешно узимало 26. аугуста 1212 год.

(Одмах након избора патријарха, још у току Велике Седмице, новоизабрани патријарх обавио је на свечан начин помазање и крунисање цара Теодора

аскара за ромејског аутократора. (Овај акт био је од одлучне важности за даљи развитак политичке ситуације и савременици су правилно схватили велики значај и политички замашај овог догађаја. Цар Теодор Ласкар одмах после акта крунисања развио је у облику престоне беседе свој политички програм, који је постао основа рестаурационе политике Никејског Царства, а клир је на нарочито свечан начин изразио цару и царском дому благодарност за уређење црквених прилика.

У погледу последњег текста, наиме римске мисе на грчком језику, писац је мишљења да је ова миса идентична са риском литургијом која је била у употреби код Грка у јужној Италији, сједињених са римском црквом, и даје према томе на коректно грчком језику написана. Овај текст мисе донео је у Цариград веројатно кардинал-легат Бенедикт с намером да међу Грцима рашири римску мису у грчком преводу. Николај Мезарит несумњиво је познавао овај

грчки текст римске мисе, јер се исти нашао у његовој литерарној оставини.