Glasnik Skopskog naučnog društva

352 Гласник Скопског Научног Лруштива

32. Напко В. Елзеће аџ5 К]епазјеп, Аппаје5 тизе! паНопај|5 ћиопсагте:, ХХ], 1924, стр. 22, табле 2.

(писано је 27 врста риба, међу њима 10 нових форми. [За нас је ова радња од важности ради сличности малоазијских форми са нашим јужнобалканским; то је вероватно последица негдашњег споја Мале Азије са Балканом. Код групе Соб: нацртане су све суборбиталне кости, међу њима и наше (Соб. ба!саплса. |

33. Мећец 1, Ргоћејзопја ћипеамса, поу. сеп. поу. зр., Еп БИпдег Јзороде аи5 ЏОпсатп, 2001. Апхе!сег ТУШ, 1924, 5 страна.

У пећини код АђаПсећ-а, недалеко Печуха (Рес5) нашао ·је писац много примерака горње врсте. (Она је врло сродна са „фепазеЏиг Утрећ, што ју је г. 1898. описао ПоШ 5 из Француске. Писац држи, да мора успркос тога своје примерке сматрати посебном врстом, јер да у опису француске врсте имаде неколико места, где се не слаже са описом његове врсте.

34. Буреш И. Историа на ентомологичното проучване на Блгарија, Трудове на блг. научен земедјелско-стопански институт, књ. 8, Софија 1924., 136 страна.

Хисторија ентомолошког проучавања Бугарске, са пописом целокупне ентомолошке литературе о Бугарској.

35. Болкај Ст. Ј., Попис водоземаца и гмизаваца, који се налазе у бос.-херц. земаљском музеју у Сарајеву, с морфолошким, биолошким и зоогеографским биљешкама, Споменик српске краљ. академије [Х], Београд 1924., стр. 37, 7 табла, енглески резиме 7 страна.

Писац је систематски обрадио сав херп. материјал музеја у Сарајеву. Материјал је већином из споменутих крајева, а има га нешто из Грчке и Албаније. Писац укида уаг. сопсојог од Ајр. птоторипсћаћив, коју је пре био поставио. ИУ. тасторг сматра само суврстом од У. штати. ЈЕ. огтав У. тветтеафа прибраја типичној /. отта 5 (види о томе бр. 5).

36. Напко В., Ешле пече Апрћ!роделагћ! ач5 ЏОпсагп, Аппајез тивзел паНопа з ћипеагте!, ХХГ Видарез! 1924.

Писац описује нову врсту Мгрћагсиз-а из једног бунара у МасузаПо (Кот. Вагсв) и назива је М. аиасћг. (Ова је врста у ближем сродству са М. зотиз, М. ваћепзт, МУ. Гапатиташк и М. стоаћсив.

37. ОПопуо-Пођгомојзка М., ГГапакотте ди стапе ди Рготее (Ргоћеч5 апошпиз Гапг., Агсћтуез де Гоојосје ехрегтептаје ећ сепегаје, Т. 62, 1924, 2 стране. — Исто што и бр. 28.

38. ВоЈкау 56 Ј. Сабајосце ог #ће таттај5 осештпс 1п ВозпјаНегсесом1па апа ргезегуеад !п #ће Гапа-Мивзецт !п Загајемо, В!ојоолса ћипоагса, Мој. 1, Видарез! 1924, стр. 7, сл. 3.

(Обрађује мамалошки материјал збирке музеја у Сарајеву. Као нова врста је описан Мистоћиз тагакотле из Бјелашнице. Писац се потање бави родом ра!ах, са врстама „5р. топИсофа и зиђвр. Легсесоотепз:в.

39. Нохејл В., Епидемиологија и раширење маларије у Јужној Србији, Гласник мин. нар. здравља, Београд 1924.

Тегнапа превлађује у пролеће и део лета, !горлса с јесени. Као преносиоци долазе у обзир у главном само А. тасићрепта и А. зирегргс!из.

40. Маћеп Ји, Хаћада тогзкећо ребгића у тог; 5 Гедохетп т, Р кода ХУШ, Вгпо 1925, стр. 7.

Писац резимира све, што је до сада познато о пастрмкама из Неретве (Неске|-Кпег, ЗЕетдасћпег, Нета, Сигсјб), те наводи своја властита опажања у тој води. На крају износи попис салмонида северне Африке, Кавказа и раздеобу салмонида Русије по Бергу

41. ВоЈКау 56. Ј. Оп ће Оссигепсе о #ће [051 Јаребпо МаЏоћи5 уШозив Ма.) 1п 5. Е. Возпја, Моу ајез тизеј загајеуоеп5!в, Мт. 3, Бакајемо, 1925, 4 стр. од тога 1 српско-хрватски: резиме. _

(Опис фосилне рибе, нађене у Босни и закључак о распростирању мора

у ледено доба по Босни.