Glasnik Skopskog naučnog društva

42 Гласник Скопског Научног Друштшва 78

СОРГ (Хиланд. бр. 35. — Тај је печат сасвим сличан печату под бр.3 баштин-

ских повеља).

11. Повеља од 14 августа 1354 (л. 6852 инд. 7), којом цар Душан потврђује Хиландару прилог Вишеславин, село Лесковљане (Флор. о. с. 70), има златан печат на црвеној свили. ИМ ту стоји цар са крстом и мачем у рукама; легенда

је у пољу: СФ ЦФЋ СРБОХЋ Н ПОЖМОРСЕН ЕЧЕ 314. С друге стране је Христос и слова: 160Х 0 (Хиланд. бр. 37).

12. Повеља од 2 маја 1355, издата на сабору у Крупиштима, којом Душан пресуђује спор између Хиландара и царских станика на Поноршу (Флор о. с. 73), има висећи златан печат новог типа. С једне стране: стоји краљ окруњен, са свитком у десној и дугачким обичним крстом у левој руци; из облака благосиља га рука Божија; легенда је у пољу: У ШћНР. Осим тога легенда у кругу

наоколо гласи: 260 ЕФАНЋ БРОШЋ 6Раа ПО НИаОСТИ БНЕН сРЕСЕ Зелп,

С друге стране: (Св. Стефан стоји са две кадионице урукама. Легенда је упољу:

ОТЕН СТЕФНЋ. Легенда у кругу: ОТА СТЕФАЊ 1 ПРЋАО ШОЧЕННЕЋ Н АРХИДНКО (Хиланд. бр. 40).

13. Повеља, са погрешним датумом г. 6852 инд. 1, издата такођер на сабору у Крупиштима (дакле у мају или јуну 1355), којом цар Душан потврђује Хиландару метохију Св. Николе у Добрушти (Флор. о. с. 63), има висећи златан печат (Хиланд. бр. 29). ИМ ту с једне стране клечи цар са дуплим крстом у руци; а с друге стране клечи Св. Стефан с кадионицом у руци. Легенде у пољу су исте, као и код бр. 3 и бр. 10.

14. Повеља, коју штампамо овде, у првом чланку, издата 17 маја на истом сабору у Крупиштима (дакле опет г. 1355), којом цар пресуђује спорове између ман. Хиландара и Св. Арханђела и потврђује Хиландару метохију Св. Петра Коришког, има висећи златан печат (Хил. бр. 42). С једне стране стоји цар са крстом и мачем; с друге седи Христос. — Легенде у пољу исте су, као и

убр. Зи 1.

Дакле, на повељама сачуваним у манастирима, нема печата од воска (512 а), него само висећи златни печати, по којима се све те повеље зову хрисовуље или „златопечатна слова“. Не прави се у том погледу разлика, да ли је то права баштинска повеља којом се поклања имање, или потврда приватног, новог или старог дара, или пресуда о границама — све су то хрисовуље.

У типовима тих златних печата видимо неколико интересантних промена.

А. — 1. За време краљевства служи се краљ Душан, првих година, златним печатом свога оца за баштинске хрисовуље (бр. 1). — За свечане повеље и обична писма Дубровнику служи се он печатима од воска.

2. Чудним случајем није нам се сачувао ни један златан печат краља Душана на његовим краљевским хрисовуљама. Ипак је тај печат постојао и њиме је запечаћена била хиландарска хрисовуља из 1348 (В. бр. 7, по опису Шафарикову). |

3. Међутим, на неколико повеља из доба пре венчања на царство налазимо већ царске печате (бр. 3, 4, 5). Да се Душан служи царским печатом на повељи бр. 5 (Иверу, од јануара 1346), разумљиво је, јер он се у то време већ служи царском титулом и у самом тексту повеље, ма да није још крунисан.

Много су загонетнији печати са царском титулом на краљевским повељама бр. 3 (из г. 13437) и бр. 4 (1 јан. 1345). Најмање има изгледа да би

' Душан се служи царском титулом ускоро после заузећа Сера (в. Самасилепоз Ш, с. 89 и Свеоогав ХМ, с. 1. — Нарочито расправљају о томе Флорински, КОжнљее Славане, П, стр. 107 и Ст. Новаковић, Струмска област у ХЈУ в., Глас ХХХУШ, стр. 24.