Glasonoša

они су од тога краја, на коЈи је било спадо вме Рашкс, начинила новоиаларски пашалук. Загорје ја било целокупно до смрти срнског владаоца Чаолава (962 год.) а после се раопало на поје= дане области. Тада је Босна поетала лржава за се, а Рашка за ее. У Рашкој ее после појавио Немаља и створио силну државу рашку, ноја се вајпосле стала називати Србијом, али су јој оволни суседи, особато Ма^ари, и старо аме иамтили и по својсви Расцијом или Рацијом изговарали. Отуда нас оаи и данае Рајцима или Рацима зову, а у старим књигама немачквм то нам се име махом даје. СТРАНЕ НОВОСТИ — Судећи по Францускии новинама Еаглеека је врло узаемиреаа гласовима што јој из удаљене Индије долазе. Двеста педесет милиона робља енглееког у Индији почиње са будити. То је као какво море, коме треба времева и угодна ветра док ее заљуља. Победе новога пророка у Африци и елабост, коју цоказује енглеска војека, раечуле су се по свима крајевима Азије и АФрике, а највише по оним земљама у којима Евглели владају. НајвовиЈе депеше из Индије јављају да је тамошња енглеска власт извештена о великој завери. У многим варошима ивдијеким прилеиљени еу овакви црогласи.- ^ми смо закључили договор са Фравцуском, која ^е нам помагати од запада; Руси примичу ее од истока, а звезда религије блиета се од југа! екупимо се дакле бра^о, подигниио заетаву Ислама да истерамо ))ауре Енглезе!" На тим ироглаеима потписан је Аблала Араиљпнив. — Ждралови имају крила па се кад иад помету и збуве; Еаглези имају мудроети, наукев вајве^ега богатства, па ипак сада изгледају врло збуњени. Каио да им једна чета суданских дивљака са рђавим убојвим оруж}ем помери памет и да их толико узнемири? Али иза те чете стоји Фанатизам религије, вере, ;едино и вечито вачело азијеких и афримких народа; она се родила у шатору и еа сваком каиљом проливене крви расге. Та непросвсћева племена нити имају телеграФа ни новина, али сваиа вест о нодмлађењу и оснажењу њнхове вере, а то је њихова општа мародност, нрелазв као муња од извора Нила ча до Гангеса; од касииског до јадразског мора. Милиоаи азијских и аФричких Фанатика вадају се да ^е још једном овладати евегом; јер су ^аурски цареви несложни. Та им се жеља неће испунити, али да се евглеско) оили могу цотсеки крила, то миоле и европски народи. То време није бдизу, али и Немци и Руси и Французи уравњују му пут којим ће до^и. ^Има нечега трулог у данској држави!" рекао је пре двеста година велнки енглески песник, сад би се могло то ре&и зањегово ота= частво, које се у пувој слави и богатетву блиста али нека слутња шапље : не може 20 милиона до в8ка госнодарити над 200 милиона. Кжд изгубе богату Индију, оада ^е Енглеева банкротир ти ; а Наполсон први казао је, кад Евглеска банкротира свст ^е се 8атрести. По ра= чуну Француеких новина, руска железница за средњу Азију би^е готова за шест година, а за петааест година доепеће Руси до индијскога мора, и онда ^е тек наотати 08биљска онасност за енгдеско гоеиодарење у Индији. ТГГОВИНА. са саљснске нмудо.е за шес. Фебруор овс зодммс. Брашна. ишенице, кукуруза и зоби било је на пијаци доста. Јечма )е слабо дотеривано. Вина и ракије било је доста. Дрва је дотеривано доста. Славзне, сала и масти слабо је дотериване, а воћа и зелени било је доста. Оваца и јагњади чрилично је догољено. Волова и крава елабо, а оввова и коза није викако дотеривано. Свиња и пернате живиае било )е прилично. Цеве производа за прошли мееец биле су: Пшеница 16 дин., кукуруз 15 дин., јечам 14 дин., оаас 10 дин., пасуљ 15 дин.. вромпири 8 дин , брашао пшеничао 18 див., брашно кукуру9. 15 див., ораси 25 дин., јабуке 15 дин., кајмака 140 дин., сира 160 дин , лоја нетопљ. 100 дин., лоја точљен. 120 дин , воска 320 див., креча 2 и по дин , луча 12 диа., угљена дрвена 10 дин. Све од сто кила. Виво црно 40 дин., равија шљивовица 30 дин., ракије комове 50 дин. од хектолитра. Возова од 200 кила тежиае 140 дин., крава од 100 кила теживе 86 дин., свиње од 30 кила тежине див., овца 6 дин. од комада. Кожа воловских 72 див., кожа крављих 32 дин., кожа свињсних 4 див., кожа јагње^их 2 дин , кожа овчијих 3 днв., кожа лисичијих 4 дин, од једног пара.