Glasonoša

је да тако, ва етруко подељен посао, лаИше се брже и савршевије ради. Такву поделу иоолова ичеле имају од бог зва кад. Без таког реда и без таке опредељене дужности за сваку пчелу, неби могле тако мале животиње, тако вејаке муве израдити овака дела којима се и људи праведно чуде. СаБе, што пчеле спреме за мед, изра^ено је по свима правилима, којих се људа иридржавају у вештини архитектуре. Све се ту имало на уму са најмање воска да се начине вајлепта оделсња у најужем простору. Пунење са^а медом много је теже него што се нама чиви, јер пчеле морају најнре да траже да на^у Нектар, слатки сок, па да га онда носе у саће. И онај начин како траже, и онај начин како то оае себи узму и однесу, врло је чудноват. 0 пчелама људа су писали и нопрестаао пишу, али највише о томе како их умножити да одатле себи веБу корист могу добити. Ми ћемо овде у нратко извести оно, што су, у најновије доба, учени људи, са наогогодишњим посматрањем, као вајзааменитије нашли; по томе не^емо ни спомињати општепозаата својства пчела. Свак зна да пчела свој слатки сок у цве^у валази, и да, летс&и са цвета ва цвет, преноси на свом телу онај прашак, без чега много биље не би се ни распло1)авало пи ра^ало. Могло би се ре^и да ;е природа дала цвету лепоту, мирис и еласт за то да различите изсекте мами. Кад се рибизла расцвета, множина различних инсекта ио њевом цвету лете и гмижу, и добро роди. Покрите један струк крпом од тула тако да не могу ни пчеле ни дептири^и до његовог цвета допрети, док не прсцеета, и видећете да танав струк, те године, не^е на једног зрнцета родити; премда му је цвет лепши био и дужетрајао него код оних, што су били изложени боцкању и еиоању различигих ситаих животињица. У првим данима, кад се цвс^о развије, док год онај прашак не сазре, нема у њима онога сока што га пчеле траже. Кад су тоали дани онда има тога елаткога сока у цве^у више него у ладне и облачне дане. Велика је те^пкоћа за пчеле скупљати тај сок, јер се налази у врло малој ко.чичини. Испитано је да у једном цзету од детелине има само десети део од једвога грана, а то је најмања апотекарска мера. По гоме рачуау мора пчела 500 ових цветних чашица од детелине иепити, док један читав грап шећсра екупи ; а два до три милиона оних чашица у цвету мора изпразнити док једву Фунту прикупи. Из јутра цвеЛе је са тим соком много обилатије него кад дан ојача, за то пчеле највите иду врло рано на сво; посао. У јужној Фравцуској и у другим топлим земљама, пчеле, преко лета, у подне ретко излазе из своје кошнице. Што се тиче начина како ичеле при сабирању меда евој посао раде, посматрачи казују, да оае падају све иа цветове једне еорте, и прелазе на другу врсту цвега тек онда, кад пеетане оне сорте, с којом су тога дава почеле. Сваки се диви њиховом тачном познавању биља. За један минуг пчела може двадесет цветних чашица да исније. СТРАНЕ НОВОСТИ — Наследник престола аустро-унгарског РудолФ, и овога Је аролећа заједно са својом супругом дуже времена путовао морем на далеки исток. Свратио се и у Дамаск где су различна бедујивска племена, њему ва почаст ва коњима трчали и разне игре са копљем нредстављали; за тим је допловио у Атииу где је како од краља тако и од грчког варода с одушевљењем дочекан; одатле је 9. т. м. цриспео у Црву Гору, На граници дочекао га и позжравио кнсз Никола са црногорским главарима. При улаеку у Цетиње дочекали су га усрдно гра!)ани и изнели му Сн и хлеб. У вече било је весеље, а врхови евнју околних брегова били еу великим ватрама осветљени. Престалонаследник РудолФ вратио се сутра дан по подне у Котор и сео на пароброд, доклс га је допратио престолонаследник цраогорски Давило. — Патрвотски уређиване панчевачке новипе што се зову.: „Наше Горе Лист' у свом послед њем броју довео је један чланак у коме се горко јада да наша вера у Унгарији нриметно губи се и број православних умањава се. „По равном ^ Банату, по кигњастом Срему и питомој Бачкој, , видимо за веру и цркву зле и немиле прилике. Народ српски, чији су преци крвили се и одла- зили у далеке земље за љубав своје вере, почео , о је да иостаје равнодушан и да буде ладан према л својој цркви. Од неколико година маоги прелазе з у назарене. — Давас иема готово ви једног ва- шег места, у коме ова секта не би имала више о или мање 'присталица. - Што је у тој еекти ц