Glasonoša

Врсј 1^. Вал.ево 23 Априла №85 ИЗЛАЗП уМрЗЕКОИ Е петкон 1ЖС0Н0Ш& ЦЕНА ЛИСТУ 6 дип. год. 3 дип ва по год. шесечпоВОпр. д. огласима 5 пр. дин. од петитног реда 3 А 3 А В А, Врло учени људа често су расејави и у својим мислима зааешеаи. Списатељ Лесивг, вад је једном, као гост код славаог вајмарског доктора ручао, наје му ее еупа доиала, па мислећи да је код своје куће, рече дома^нну: „опростите, ова еупа не ваља; жена ми је болеена". На чо му доктор одговори.' „требало }е свава два сата по једну кашину узимати." „Мој зааат нико живи не треба, и ја опет од њега имам леп приход" — рече гробар. дМој зават сви газе ногама, па се ја опет не љутим", рече чизиар, Ј о ц а : Мито, што тебе твој отац често бије ? МитагЗато штоје јачи. Ревизор: Аврамову сиау Исаку како се звао отац? Ђак: Звао се Соломон. Ревизор: Како млжеш тако што лудо одговорнти ? Ђак: А како можете ви тако што лудо патати ? „Никола брате, веИ је прошло две године како еаи ти дао оних сто динара. Кад ћеш ми их вратити? — „Којешта! шта ја знам; 8ар еам ја пророк!" „Ђоко хајдмо ку&и, овде је веома досадно, рече на једвој ФамилијарноЈ забави Један господин, не загледавши добро онога, коме је говорио, и који му ]е ле^има окренут био. „Јв нисам Ђоко, или бих и еам драге воље бегао, еамо да иисам домаћиа", одгов(1ри окренувши се, овај, кога је он 8а Ђоку држао. Америкапски. „ Ако бога знате, дајте ми што против главобоље", повиче један задуван госнодин, нотрчавши у аиотеку. Номоћник анотеиарски одмах дохвати стакло с јакии амонијаком, на га отвори и нод нос му иоднесе. Задувани госнодин и нехотице новуче јако два три пут у се, и за неколико -гренутака био је скоро ван себе од силине амовијакове. Кад дође себи он нотегне песницои па луни номокника ио глази колико }е игда могао. „За бога шта вам је!" новиче овај измичуки, „зар вас главобоља још није попустила?" „Та вије меве глава ни болела, него моју жену", повиче господин бришући љутит сузе у очима. Чувени аустријски богаташ кнез Шварценберг био један нут у некој школи на испиту. „За што су Адам и Ева из раја истерани?" упита учитсљ једву девојчипу. „Мора бити да ниеу имали да плате кирију".' одговори девојчица. Кнезу се тај одговор чудан учиви, па одмах помисли, да се детињим родигељима морала нека неирилика због кирије десити. Раепита се и заиста до8на, да родитељи тога детета пре неког времева нису имали да плате кириЈу, па их је газда у аевреме из куке иетерао. Дете )е мислило да се и Адаму и Еви тако шго год морало десити. Вогати кнез није пропустио да ту сиромашну породицу потпомогве. Суирулсамско -<м/баб. Једин вештак представљајући рече: „Видите овај орман? Века једва госиа изволи у њега ући, а ја ћу га затворити; кад га после отворим од ње ве^е бити ни трага ни гласа". „Иди, молим те, ти", рече један муж својој жсни /Дчлост. „За ким носиш Флор?" упига један свога нознаника који је око цилиндера широк Флор обавио био. — „За цилинЈром" одговори овај, „покрио сам га да се не види како је прљав." НАУЧНЕ ЦРТИЦЕ СтаЈзост млмгс Многи чешће пишу о сгарости људског рода и ситних животи&а што живе на нашој земљи, а ре^е је се ко запитао: колико је стара ова наши земља, колико има годима од кад она ностоји? а ово је доиста нитање које нас највише интересује између свију научних нигања Једнострани погледи,који еу скопчани са судбином и са веровањем у библију, тврде, да овај гвет ностоји од веколико хиљада година (7.000). Ме!)у тим ова веровања иадају пред сувременом геологиЈом (наук<)м о земљи), која старост земље цени но иеиитивању њеног разаоступног (прогресивног) развића и иојава на њој. Тако но Видсну потребовала је сама делта (гранање при утоку) Миеисине, реке амсричке. око 400.000 година, док је свој данашњи облик добила. Чувеви енглески геолог Лајел извео је опет веобориве доказе да је протекло 35.000 година док