Gledišta

trebnom broju pozitivno datih glasova. Prema postojećem stanju, svaki član kolektiva glasa po svom übeđenju, po svojoj savesti (ili bi bar tako trebalo da bude) uz ocenu mišljenja konkursne komisije, referentskog tela, odnosno stručnog teia za izbor nastavnika. Međutim, strogo uzevši, nijedan član kolektiva nije obavezan da usmeno ili pismeno obrazloži svoju odluku o pozitivnom ili negativnom glasu. Ako kandidat nije izabran, onda mu se to saopštava u formi jedne suve i usmene konstatacije (a često mu se ništa i ne saopšti dakle, odluka bez saopštenja!) ili kratke i šture pismene formulacije. Kada je u pitanju kandidat koji je već član kolektiva koji je konkurs raspisao, onda za njega ovo saopštenje znači konačan prestanak radnog odnosa sa retroaktivnim dejstvom od dana isteka izbornog roka. Treba pri tom napomenuti da njemu, obično, nije poznato zbog čega na konkursu nije uspeo, iako je, recimo, imao pozitivno mišljenje stručnib referenata (to naročito važi na teritoriji SR Srbije, dok je u SR Hrvatskoj respektovanje mišljenja referenata nešto obaveznije). Odluka o prestanku radnog odnosa u njegovom slučaju donosi se bez obrazloženja. Prezentirani glasovi pretapaju se u jednu anonimnu odluku čije činjenične i pravne pretpostavke nisu vidljive. To je, valjda, jed : ni slučaj gde se o tako značajnom pravu jednog lica kao što je pravo na rad donosi odluka koja nema osnovne elemente jedne pravno valjane odluke (zbog toga su mogući i legalni oblici ličnog obračuna koji se mogu izraziti i u rafiniranom vidu uzdržavanja od glasa ili odsustva sa sednice, pošto oba ova vida ispoljavanja samoupravne aktivnosti imaju jednaku vrednost sa negativno datim glasom). U ovakvom slučaju konkursno pravo mora intervenisati. Način glasanja u konkursnoj proceduri, prema nama, ne spada u elemente samoupravnog prava koji dobrim delom nose primese političke celishodnosti. privrednog oprtuniteta, trenutnih potreba posvetne i naučne politike koja je često elastična i promenIjiva, već čini sastavni deo, pa čak i odlučujuću komponentu konkursnog prava čije su dimenzije tačno određene i precizno date. Zbog toga konkursno mavo nalaže samoupravljačima da svoje pravo i dužnost glasanja prime kao javnu misiju koju vrše u ime društva, a ne kao privatn u s tvar koju obavljaju u ime sopstvenih interesa. Usled toga, konkursno pravo mora pronaći odgovarajuća pravna sredstva koja će u nekim slučajevima profanisani „glasački mehanizam' pretvoriti u ozbiljnu, studioznu i odgovornu misiju koja će počivati na stabilnim pravnim osnovama. Zloupotrebe ovlašćenja uvek su predstavljale predmet osude; zbog toga, mislimo, da se i zloupotreba u ovom slučaju može tretirati kao opravdan osnov

54

DR MTHAILO MITIC