Gledišta

strukturu privrede. Cetvrti izvire neposredno iz društveno-ekonomske strukture privrede. 111. SVOJINA PER SE I SVOJINA RADNIH SPOSOBNOSTI (RADNE SNAGE) Proizvodi ili koristi stvari ne nastaju sami po sebi, delovanjem samo jednog faktora-stvari, već nastaju u proizvodnim procesima (u izloženom širem smislu) kao plod zajedničkog delovanja više faktora. U svakoj privredi korisno je razlikovati one faktore, odnosno skupine faktora, koji deluju više ili manje u svim proizvodnim procesima: zemlju, kapital, rad, preduzetništvo i pronalazaštvo. Posebno objašnjenje zahtevaju samo rad i kapital. Pošto su preduzetništvo i pronalazaštvo navedeni kao posebni faktori, jasno je da pod radom podrazumevamo samo rad koji se ponavlja, koji iz razdoblja u razdoblje ostaje kvalitativno isti. Pod kapitalom podrazumevamo one delove dohotka prethodnih perioda koji u njima nisu bili potrošeni, već su ušteđeni i investirani u dobijanje novih proizvoda, odnosno koristi. U tom smislu kapital postoji u svakoj privredi. U robnoj privredi navedenim faktorima treba dodati položaj na nabavnom i prodajnom tržištu, stupanj monopola ili, kratko, monopol. Razumljivo da je to samo faktor dohotka, a ne i proizvoda. U primitivnim procesima doprinosi pojedinih faktora ukupnom proizvodu nisu međusobno diferencirani; nije jasno koji su delovi ukupnog proizvoda posledica pojedinih od faktora koji sudeluju. Razlog je u neizdiferenciranosti vlas n i k a faktora. Jedna ista osoba ili kolektiv (staroslovenska zadruga, seljačko gazdinstvo, srednjovekovna zanatska radnja) je vlasnik svih faktora koji deluju u procesu. Istorijski se prva izdiferencirala zemlja i njen proizvod, zemljišna renta. U razdoblju kapitalizma, kada tehnika zahteva sve više i više kapitala, koji iz procesa proizvodnje ne mogu ponuditi proizvođači, odnosno preduzetnici sami, svojinski se izdiferencirao i kapital i dohodak njegovog vlasnika, kamata. Time se on aktivirao kao kapital u Marksovom smislu, kao vrednost koja svom vlasniku donosi višak vrednosti. lako su zemlja i kapital nužno potrebni svakom procesu i mada i jedno i drugo omogućavaju povećanje proizvoda iznad postojećeg obima i mada zemlja proizvodi i u fizičkom smislu, oni ipak daju dohotke svojim vlasnicima samo pod određenom institucionalnom strukturom. Bez te institucionalne strukture, čije je jezgro privatna svojina zemlje i kapitala, ne bi bilo ni zemljišne rente ni kamate kao privatnog dohotka (što je u celini kvalifikuje kao monopolski dohodak). Drugim rečima, dohoci ostalih faktora bili bi srazmerno veći. Učešće sa zemljom i kapitalom u proizvodnji zato znači učešće u proizvodnji sa

535

DRUŠTVENA SVOJINA KOLEKTIVNA I INDIVIDUALNA