Gledišta

dr

miroslava flajšer-dimić

Cada nauka ocenjuje prilog Karla Marksa i Fridriha Engelsa riznici saznanja čovečanstva, u prvom redu se ističu njihova materijalistička dijalektika i politička ekonomija. Međutim, koliko je poznato, do sada nije obrađeno pitanje priloga tvoraca marksizma lingvistici uopšte, a posebno nemačkoj i društveno-ekonomskoj terminologiji. Takođe nije svestranp osvetljen problem jezičke izgradnje pojrnovnog aparata Karla Marksa i Fridriha Engelsa. Inogo se pisalo o uticaju Sen Simona, Smita, Rikarda, Hegela i Fojerbaha na misaoni razvitak Karla Marksa i Fridriha Engelsa. No, u celini nije obrađeno ni pitanje terminološkog uticaja mislilaca kraja 18. i početka 19. veka na tvorce marksizma. vde ćemo pokušati da osvetlimo problem jezičke izgradnje i upotrebe izvesnih termina manksističke društveno-ekonomske terminologije, da ukažemo na izvesnu zakonomemost u stvaranju termina koji predstavijaju prilog Karla Marksa i Fridriha Engelsa savremenoj nemačkoj društveno-ekonomskoj terminologiji i da pokušamo da objasnimo eventualni terminološki uticaj Sen Simona, Smita, Rikarda, Hegela i Fojerbaha na jezik kojim su pisana klasična dela marksističke literature. celokupnom ekonomskom i filozofskom delu Karla Marksa i Fridriha Engelsa reči ~rad” (Arbeit) i „radnik” (Arbeiter) stoje u središtu njihove pažnje.

TERMINI ~RAD” I „RADNIK” U DELIMA KARLA MARKSA 1 FRIDRIHA ENGELSA*

*) Poglavlje iz doktorske disertacije odbranjene na Filološkom fakultetu u Beogradu, 1965, str. 147—272.

1119