Gledišta

staju zbog nepotpunog korišćenja radnog fonda, nepotpunog korišćenja kapaciteta, nedovoljne stručnosti, zbog neracionalnog korišćenja sredstava_ u reprodukciji, zbog uticaja promena cena i zbog ciklicnih kretanja u privredi. Kvantificiranjem svih ovih gubitaka u ekoncmiji rada, ekonomiji troškova i ekonomiji angažovanih sredstava došlo se do zaključka da se ukupan poslovni uspeh industrije u posmatrancm petogodišnjem periodu (1960 —1965), umesto porasta od 67%, pri postojećem korišćenju kapaciteta, mogao povećati oko 2 puta a pri radu u dve i po smene 3,8 puta. Iz ovog se opet izvodi logičan zaključak da bi se, pri nepromcnjenim proporcijama raspodele dohotka, za toliko puta mogli povećati lični dohoci i fondovi radnih organizacija. Ovi pokazatelji značajni su kako sa gledišta metoda kvantificiranja i otkrivanja unutrašnjih rezervi u radnim organizacijama, tako i sa gledišta, makar približnog, ukazivanja na činjenicu da u našoj privredi još postoje znatne neiskorišćene unutrašnje rezerve. Međutim, u vezi s tim bilo je potrebno da autor bliže sagleda i osvetli realnost pretpostavke od koje polazi. Jer, skoro da i nema grana, pa čak ni preduzeća u kojima bi se u potpunosti mogli likvidirati nepotrebni i beskorisni utrošci rada, materijala i sredstava, kao i u kojim bi se u punoj meri mogli koristiti raspoloživi tehnički kapaciteti. U trećem delu rada autor obrađuje teorijske aspekte delovanja objektivnih ekonomskih zakona u uslovima socijalističke samoupravne tržišne privrede, daje pregled i ocenu dosadašnjeg razvoja sistema primarnt i sekundame raspodele a zatim razrađuje dmštvene principe i kriterijume raspodelc dohotka. Kroz iscrpnu i ciframa vrlo bogatu analizu on formuliše svoje zaključne stavove, povezujući u kvantitativnoj analizi ostvarene rezultate pdsloTOOg uspeha, koji su prikazani u prethodnom delu.

s rezultatima raspodele i kretanjem ličnih dohodaka. U vezi s analizom i ocenom politike raspodele, u završnim razmatranjima, dr Božić konstatuje: ~ova složena pitanja ekonomskog, političkog, psiholo škog karaktera i sL i nisu samo pitanja raspodele, već se isprepliću sa pitanjem privrednog razvoja, zaposlencisti, stimulacije proizvođača, razvoja samoupravnog mehanizma, bržeg poboljšavanja standarda, izvesnim socijalnim pitanjima, obezbeđenjem odgovarajućih odnosa između ponude i potražnje i sl. Otud, rešenje švih avih i niza drugih pitanja, izgleda da se ne može zasnivati ne samo na preporukama proizašlim iz smernica mera tekuće ekonomske politike, kao što se ne može zasnivati ni na krutim administrativnim-šematskim rešenjima. već na mnogo širem i suptiinijem društveno-ekonomskom. mehanizmu u okviru decentralizovanog samoupravnog sistema i punijeg delovanja objektivnih ekonomskih zakona" (str. 223).

stojan bulat

oskar lange

WHOLES AND PARTS A GENERAL THEORY OF SYSTEM BEHAVIOUR*

pergamon press Itcl., headington hill hall, oxford 65 U nasoj stručnoj jtivnosti, iz različitih razloga evidentno je interesovanje za kibernetiku i njenu primenu u praksi. U nas su takcđe zabeleženi izvesni pionirski pokušaji dn se ova t

* Celine i delovi opšta teorija ponašanja sistema.

1614