Godišnjak Astronomske opservatorije Univerziteta u Beogradu

обавити“ Ји оса осе 45, —“

CPE

ХМ

Јулијански Календар. Зове се овако по Јулију Цезару који је, уз помоћ александријског астронома Созигена, извео реформу римског календара. Хришћани су увели 45 година после Јулијеве реформе као почетак године 1. јануар прве године иза Христова рођења, Средња дужина године остала је 365 дана и 6 сати ; подела на 12 месеца као и број дана у њима такође су остали исти, као и у Јулијевом календару. Да би године имале цео број дана, а да би се у исти мах задржали и оних 6 сати, иза три обичне године од по 365 дана, долазила је четврта, преступна, од 366 дана: додаван је један дан на крају месеца фебруара који, три године има по 28, а сваке четврте, преступне, 29 дана.

Греторијански Календар. Тропска година, или средња вредност интервала времена који протекне између два узастопна Сунчева пролаза кроз пролетњу еквинокцијску тачку, за коју је нераздвојно везан ток годишњих доба, у ствари је нешто краћа од јулијанске године. Њена је вредност у оно време била приближно 3657. 5". 48", 56", или јулијанска година је била за 11"4% дужа од тропске год. Сваких 130 година, отприлике, разлика је достизала 1 дан и на крају !6-ог столећа беше нарасла на 10 дана: пролећна равнодневница падаше 11. метсо 21. марта. Да би се години сачувала њена веза са Сунцем, потребно је било, пре свега, уклонити поменуто задоцнење грађанске према тропској години, а затим допунити Јулијев начин рачунања, како би се избегло за што дуже време одступање грађанске од тропске године. То је био повод да папа Грегорије нареди: 1) да четвртак, 4. октобра 1582, буде петак 15 октобра 1582, чиме је надокнађено било закашњење од 10 дана и 2) да од четири узастопне секуларне године три буду обичне а једна преступна година ; друкчије, године чији бројеви имају на крају две нуле, биће преступне само оне чије су прве две цифре дељиве са четири без остатка (1600, 2000, 2400 — преступне, а 1700, 1800, 1900 — просте)

Грегоријанском реформом грађанска година заостаје иза тропске за 1%,132 у 4000 година.

Реформе јулијанског календара. Потреба за овом реформом осетила се код више народа као неопходна одмах после светског рата. Црквени и национални разлози с једне, економско — државни разлози и интернационалне везе с друге стране, налагали су што скорије укидање истовремене употребе два календара: јулијанског и грегоријанског.

Потреба за рсформом јулијанског календара ставила је науци овај проблем: Како да се измени рачунање грађанских година па да, у исти мах, оно буде и астрономски тачно и да се што боље и дуже поклапа са грегоријанским календаром 2

На Свеправославном Конгресу у Цариграду, 1923 год., усвојено је као основ за реформу јулијанског календара решење које је дао професор Београдског Универзитета, г. М. Миланковић, а које се даје овако формулисати :

1) Избацити 13 дана да би'се нови календар довео на исти датум са Грегоријанским.

2) Као преступне рачунати све године чији су бројеви дељиви са 4 без остатка — осим секуларних (чији бројеви имају на крају две нуле), које ће бити само у том случају преступне, ако делење њихове две прве цифре са 9 даје остатак 2, или 6. Тако би, од наредних секуларних година, преступне имале бити : 2000 (остатак 2), 2400 (остатак 6), 2900 (остатак 2) ит.д.

Нови календар је тачнији од Грегоријанског, а са истим се поклапа до 2800. год.

Почетци годишњх доба у 1929 години

Пролеће 21. марта у 21, 35" Гринуичког гр. времена Лето 21. јуна у 22. 1 5 = 5 Јесен 23. септембра у 12. 52 » 5 = Зима 22. децембра у 7. 53 » , >

Ускрс 5 маја (22 априла).