Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С. 221

уговора са Италијом, а ускоро по том и тарифска одредба новог трговинског уговора са Аустријом, која је поред Италије друга по реду главна трговинска земља са Краљевином. Са тиме, по завршетку поратног, прелазног трговинско-царинског периода, требаше спољна трговина Краљевине да уђе у нормалан колосек трговинске размене са иноземством. Међутим, у то Русија, по својој обилној жетви ове године први пут после рата избацује на европске пијаце своје жито и страховито обара цене житу, Дотле је већ Краљевина с муком издржавала конкуренцију Америке у житу и кукурузу на европским пијацама; појава Русије на истим пијацама довела је у тешку кризу извоз житарица из Краљевине. Да би ту кризу ублажила и уопште олакшала извоз Краљевине, Влада је морала недавно укинути . извозне царине сем на неке споредне артикле (отпатке од кожа) иако потребе буџета захтевају да извозне царине остану у важности још неко време док се не би спровела јединствена пореска реформа.

П. — Трговински биланс.

Под горњим привредним и трговинским условима, спољана трговина Краљевине, према царинској статистици, кретала се овако:

УВОЗ извоз Увоз већи

Година у хиљадама у хиљадама од извоза

Динара _ Долара _ Динара Долара У Желара 1919. ...... 2,982.067 . 196.836 686.845 45.336 151.499 1920. ..... 3,46.819 „113.820 1,320.606 43.369 70.450

1921 ...... 4,122.097 89.766 2,460.737 53.587 36.179 ·: 1922 ..... 6,441.876 87.371 3,691.166 50.063 37.307 1923. ..... 8,309.635 89.159 8,048 .843 86.360 _ 2.188 1924 “0. 8,221.743 „106.720 9,538 .774 123.815 17.095 а 9 мес. 1925 6,761.175 «113.442 6,706.040 112.517 928

Укупан дефицит у трговинским билансима за односни период (од почетка 1919 до 1. октобра 1925) износи 7,851.401.251 динара или долара 282,065.354. .

Треба поменути да сем: убојног материјала у статистику увоза нису улазиле ни примљене репарације.

Процентуални однос вредности извоза према вредности увоза био је овакав:

1919. 1920. 1921. 1922. 1923. 1924. 1925. ·

23.03% 38.10% 59.69% 57.29% 96.86% – 116.02% 99.18%

Како се види трговински биланс Краљевине поправљао се, али је за 1924. годину, која је изузетно била необично родна (нарочито у кукурузу), ипак остајао пасиван. 7

Међутим као земља задужена иностранством, Краљевина треба да има знатно активан трговински биланс сваке године. _ |

Коефициент трговинског обрта према броју становника био je 1924. године, узимљући да је те године Краљевина бројала око 13 милиона становника,“) и то код увоза 8.20 долара, код извоза 9.52 долара, а код укуп. ног тргоивнског обрта (од увоза и извоза) 17.73 долара од 1 становника-

*) По попису од 31. 1. 1921. Краљевина је имала 12.017.323 становника. Површина Краљевине износи 248.987 кв. километара.

15•