Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

232 ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С.

5| 2| „| | | [а

ИЕ]

Ба | БЕ| БЕ|БЕ | ВЕ| 25 | 8

ПЕРИОД БЕЕН ДЕА, | 25 | 58 на

-Е “а РАД 48 о |оБ FIM

š) Š| 4! 4! 5! 2128

21 5! | | = | ја Просечно у 1913 100] 1001 100! 1001 1001 1001 0005 јануар 1923 2740|1901| 912|2240/1954.28302098 јануар 1924 ... |2295/2626] 910206211667|2618)2034! фебруар, . |2380]2888] 994:2062/1685261812101 Март „ ... |2433|2479|1005)20921170912523)2040 Април ,, -.. |23512290| 969.2060 1683 2484 1973 Мај , . |2245|2082,1036|2132|1681|2282|1911 јуни „ 2158!2211/1123|2161)17112340|1984! јули „ . |2188:2317|1203/2161|1712/2389|1 995 август |, 2256 .2482,1347 2097 1709 2402 2049 септембар ,, . |2106 2417 |1401|215411547,2246 | 1978 октобар, ... [2080 2394!1670)2145|1549 2048 1981 новембар , .. . [2019 2520|1726]2257 1602 2102|2037 децембар , .. 2151 2044|1836 2265|1608 2207 |2112

просечно у 1924. год. ... ... 0... ... ...

1260 2137

1655 2358

завршили смо годину када је у Њујорку за 100 динара требало платити један и по долар, што значи да се динар поправио, према долару, за скоро 30% , док за извесне количине робе од 46 разних артикала (колико наш индекс бележи) плаћали смо почетком године 2034 дин. а крајем године 2112 дин., дакле скоро 5% више! А ситуација је још гора кад се упореди то-

тални индекс цена у месецу мају са децембром .

Па и поред све ове окол-

ности не може се закључити да скок динара није имао утицај на пад извесних цена. Јер за оцену односа између покрета цена робе и динара треба узети поједине артикле или бар поједине групе.

Кад посматрамо покрете цене појединих група онда долазимо од једне врло важне констатације: цене увозним артиклима, које зависе од тржишних прилика на страни и вредности динара, у паду су, док је код извозних артикала други случај. Група индустријских производа, који чине највећи део нашег увоза, пала је за 18% (динар се према долару повравио

за 28%) група колонијалне за 4%.

Али наши главни извозни артилки

стоје знатно боље. Стока и сточни производи, који чине једну трећину извоза, боље у цени стоје при крају године за 1% од цена у јануару 1924 год. грађа за 10%, само су пољопривредни производи у паду за 7%.

Из овог покрета у ценама, може се, што се тиче општих економских интереса констатовати да је наш произвођач добијао, крајем године, главне увозне артикле за 18% јефтиније, док је своје извозне, релативно, продавао боље но у јануару. Национална привреда, у размени добара са иностранством. била је у 1924. год. у најповољнијем положају. још кад се овоме дода да наш извоз у 1924. год. износи скоро 10 милијарди динара, онда се тек може видети колико је наша производња добила, што је за своје про-

изводе примила више, а за иностране плаћала мање динара.

У тотални наш иидекс ушла је једна група наших производа — воће и воћни производи — (вино, ракија, суве шљиве), која, изузев сувих шљива није ни увозни ни извозни артикал, већ, махом служи унутрашњем промету.