Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С. 235

6. Индустриски производи. у 1913. јан. 1923. јуна 1923. дец. 1923. дец. 1924.

Гвожђе у шипкама 1 кгр. 0.18 5— 5.80 5.40 4Ексери 1 кгр.... ... ... ... 0.31 9.80 9.40 8.50 6.80 Лим црни 1 кгр....... ... 0.35 9.70 8.20 17.50 6.50 Бакар 1 кгр. ...... ... ... 1.75 60— 55 — 46.— 45.Калај 1 кгр. ............ 420 105— 110— 105.— 100.Стакло 15 1 т3......... 2.20 45— 55 — 52.— 35.Памук жути пакло ...... 14—– 54—— 470— 480-— 380 .Американ ССС 0 ......... 21— 800— 640— 650— 460 .Ђон крупон 1 вр. ..... 5— 95— 108— = 105— 78.Бланк црниприма ...... 175. 70— 65.— 75.— 78.Бокс домаћи црни ... ... 1.355. 24— 26.— 27.— 23.Хартија новинарска ...... 0.32 9— 8.50 8— 7.50 Фирнајс ... :.. ... ... ... ... O.80 33— 32.— 31.— 25.Према 1913. години. ...... 7718. 3390 2090 30— _ 220 Према јануару 1923. год. —— 100.— 88.20 88.70

Кад упоредимо цене свих ових шест група, добићемо ову просечну цену:

у 1913. јан. 1923. јуна 1923. дец. 1923. дец. 1924.

Пољопривредни производи 1.— 24.20 21.10 18.30 21.1 CroKa ... a e a. e. |. 1_— _ 15.90 20.— 19.90 26.4 Воће и производи 0... 1— 12— 12.80 14.—K 18.3 Грађа и грађев. MarepHjan 1.—R 20.30 20.40 19.— 22.6 Колонијална роба ... ... 1.— 15.30 13.70 13.20 16.8 Индустријски производи | 1— 33.90 29.90 30.— 22.0 Према 1913. години ...... 1— 20.20 19.70 19.10 21.1

Група грађе и грађевинског материјала ишла је такође у корак са стањем на страним пијацама, које је, преко целе године било повољно за наш извоз.

Група колонијалне робе завршава годину скоро истим ценама, које смо имали у јануару. · Код ње је само цена шећеру у паду, али су сви осстали производи на страни стално скакали, тако да пораст динара није могао за целу групу имати утицај да цене попусте. Код извесних артикала ове групе (кафа) цена је од јануара до краја децембра скочила за 40% , што значи, кад се узме у обзир скокдинара, да је на страни порасла за скоро 70% .

Група индустриских производа пала је 3a 18%.

Општа је констатација интернационалне привреде у 1924 год. да су ·

цене производима пољопривредне, сточне џи шумске продукције биле у скоку, а цене индустријским прерађевинама у паду. Користи су дакле имале највише аграрне земље. Какви ће се односи развити у будућности тешко је предвидети. Али се може констатовати,да су културне државе пресићене индустријском привредом, да су запослене нове масе радништва, које је требало хранити, те отуда већа потрошња и тражња пољопривредних продуката, а отуда и стално скакање цена пољопривредних производа. | КРЕТАЊЕ ЦЕНА

• 577 у треовини на велико 1925. год.

У току 1924 цене су у главном биле у скоку у пркос порасту. динара: У 1925 међутим почео се осећати утицај поправке динара, смањења из-

29