Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С. 239

11. Ванредни: Динара

. Казне: у новчаницама 2. а шоа. 3,598 .692 + Од продате робе ... а 723.981 3. По контролним примедбама за. раније године ...... 1,058.951 4. Ажија ен не 1.020,398.871 Свега у новчаницама #... ... 1.025,780.495

Укупно у злату ...... ... 129,325.421

Укупно у новчаницама... 1.241,988.755

Бу по уплати Свега царинских прихода 1.371,314.176 динара у новачницама.

Као што се види царински приходи у прошлој 1924. год. били су уплаћени потпуно у новчаничним динарима: ништа није било уплаћено у злату. Тако је било и ранијих година, и то се објашњавало тиме што је царинска ажија била увек знатно ниже утврђивана од стварне ажије на берзи.

Сем царинских прихода именованих у предњем прегледу, царинарнице су истовремено имале дужност наплаћивати и извесне приходе за рачун других власти, а наиме: државну трошарину на предмете који ту таксу плаћају у земљи (за рачун Генералне Дирекције Посредних Пореза) и монополске таксе при увозу монополских артикала (за рачун Самосталне · Управе Државних Монопола), као и још: неке приходе мање важне. Укупан износ ових прихода за рачун других власти изнео је у 1924. години суму од 301,965.081 новчаних динара. Са том сумом узевши укупан износ државних прихода код царинарница у 1924. години чзнео је 1.673,279.257 новчаних динара. Сем тога треба поменути да царинарнице истовремено наплаћују и ове општинске таксе: калдрмину на увоз и извоз робе свугде и мерину и трошарину за рачун општине где те таксе постоје. . У 1924. години царинарнице су на рачун ових општинских такса наплатиле суму од 15,190.050 новчаних динара.

Нови закон о општој царинској тарифи донео је измене и у врстама царинских лрихода. Наиме, њима је укинута „луксузна такса“ а таксе „ношевина“ и „статистичка такса“ замењене су таксом „пословна дажбина“, са тиме да 25% од исте таксе има да припадне царинским чиновницима.

ИТ. Приходи по царинарницама.

Врло је потребно знати преко којих се пристаништа и царинарница врши увоз и извоз југославије, и то како у погледу количине тако и у погледу каквоће робе. Али како је царинска статистика била још у знатном задоцнењу, то се она није могла разграњавати и обрађивати у том погледу. У недостатку података у томе, дајемо ниже преглед царинских прихода (заједно са приходима за рачун других власти; у 1924 години.

Цармарњша о Одра о, Ош 4 дил

Београд ...... 331,780.690 22,9 9,042124 4,0 340,882.814 20,4 Загреб ..... 315,095.101 22,0 10,231.009 4,6 325,326.110 19,4 Љубљана 0... 131,026.385 9,0 4,679.709 2,1 135,706.094 8,1 Суботица .. 55,046.523 _ 4,0 42,497,534 19,0. — 97,544.057 5,8 •Марибор ... 70,431.890 5,0 18,796.506 8,4 89,128.306 5,3 Нови Сад... 76,632.839 5,3 6,741781 30 83,374.620 5,0

Скопље ...... 68,963.951 4,8 2,073.202 0,9 71,037.153 4,3