Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С. _ 277

рад управног одбора, да траже објашњење у току друштвених послова, да у свако доба прегледају друштвене књиге и стање друштвене благајнице, да испитује месечне и годишње рачуне и предлоге о подели чисте добити и да о свему поднесе извештај збору акционара. Збор не може решавати о чистој добити нити одобравати рачуне (билансе) без пом. извештаја надзорног одбора. Надзорни одбор има право да свагда сазове збор када нађе да то захтевају интереси друштвени.

Збор акционара и државна контрола. Зборови су редовни или ванредни. Управни одбор је дужан сазвати редован збор по свршетку сваке године и то у месту где је главно седиште друштва а најмање за четири месеца наступајуће године. Даљи, рок, и то највише од два месеца може одобрити само Министар Трговине и Индустрије. Ванредни збор сазива се кад год је потребно а према одредбама закона. Управни је Одбор дужан обзанити позив за збор у Службеним Новинама најмање три пута и бар на тридесет дана пре одређеног дана у коме се збор сазива, рачунајући од дана прве обзнане. У позиву мора се свагда ставити дневни ред. Управни је одбор дужан такође бар на петнаест дана известити Министра Трговине и Индустрије о дану, када ће се одржати збор. По пријему овога извештаја Министар Трговине и Индустрије одређује нарочитог комесара који ће присуствовати збору и пазити да рад збора буде сагласан са одредбама закона.

Министар Трговине и Индустрије може у свако доба изаслати нарочите изасланике да испитују биланс и у опште стање друштва и његову радњу. "Сем тога Министар Трговине и Индустрије изашиљаће оваке изасланике кад год то затражи надзорни одбор или акционари који представљају дванаести део друштвене главнице.

Збор акционара решава и доноси одлуке по следећим питањима: 1) да се избере управни и надзорни одбор и да им се изда разрешница, 2) о рачунима, билансу и подели чисте добити,

3) о спајању друштва с другим друштвима,

4) о закључењу уговора с другим којим друштвом у намери обезбеђења узајамних користи (картелни уговори),

5) да се смањи или повиса основна главница, 6) да друштво престане и да се ликвидатори изберу и најпосле, 7) O измени друштвених правила.

Резевни фопд. Свако друштво мора имати свој резервни фонд који ће служити за подмирење евентуалних штета друштвених. Овај фонд се образује из прихода предвиђених друштвеним правилима. Капитал резервног фонда мора се уложити у хартији од вредности Краљевине С. Х. С. у остале домаће сигурне вредности које носе сталан интерес. Приход од резервног фонда иде на појачање истог фонда.

Закон о акционарским друштвима не прописује ни колико се најмање мора одвајати за резервни фонд од годишње добити нити одређује суму коју мора достићи резервни фонд. Према томе ваља водити рачуна и о величини основне главнице као и самим друштвеним пословима који Зато изискују веће резерве због већих ризика које повлаче. Обично се ставља 5% од чисте добити сваке године за резервни фонд и то све донде док се не достигне известан износ одређен друштвеним правилима.