Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ СХС. 281

ГЛАВА УП ИНДУСТРИЈА.

ОПШТИ ПРЕГЛЕД.

За дуго време највећи део свих артикала и рукотворина у земљи подмиривала је мала, локална индустрија (занати, радионице). То је нарочито био случај у Србији, Црној Гори, Македонији, Босни и Херцеговини и Далмацији. Велика индустрија била је у тим крајевима слабо развијена због сиромаштва самог сељачког света, његових малих потреба, недостатака капитала и професионалне спреме и напокон због самих политичких прилика. С друге стране, у Хрватској, Славонији, Војводини и у осталим покрајинама, које су некад припадале Аустро-Угарсој, конкуренција великих индустријских центара (Беч, Пешта, Праг, Грац ит. д.) као и политички систем нису давали могућности народној индустрији да се развије. Према томе, изузевши неке крајеве у Словеначкој, велика индустрија била је пре уједињења врло слабо развијена. Тек уједињењем југословенских покрајина у једну државу створено је знатно домаће тржиште, које троши у маси огромне количине разних фабричних производа. Та околност дејствовала је донекле и на формацијиу наше велике индустрије. Пошто је велики део наших крајева (нарочито Србија) ратом опустошен и пошто је требало обновити толике градове, путеве, жељезнице, рудокопе, инвентар и алат пољопривредни, игт. д., народна индустрија имала је одличну конјуктуру у свима гранама, које се односе на грађевинство, металургију, прерађевине дрвета и т. д. Па и друге врсте индустријског рада имале су тако повољан напредак, да је наша индустрија, покривши наше унутрашње потребе, данас, у могућности, да се на страним тржиштима јавља и као извозник наших добара.

Индустрија довета.

Према податцима Министарства Пољопривреде шуме у Југославији захватају површину. од 7.600.000 хектара, а то ће рећи 15% од целокупне површине Краљевине С. Х. С. Због тога и улази наша Краљевина у ред земаља богатих шумом и дрветом, и сматра се у исто време као и велики извозник дрвета.

А) Богатство свих шума подељено је на поједине покрајине овако:

Босна с. ... e ae te ta ae ae ad . .. 49,9% Словеначка 2. a ee te te ee ta tt te at o e. o. 41,5% Хрватска и. Славонија ... ... о с... 2. ... 337% • _ Црна Гора 2. а а. а. с. 27,0% Србија ... ен 21,3%

Војводина ... о о а . .. 8,8%