Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

282 ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С.

Б) Сопственике ових огромних шума представљају:

Држава ...... .. ee ee 7 229 Различита автономна тела (општине, цркве ит. ДУ... . 26% • Појединци ...... н.е . 31% B) По своме квалитету » и по врсти дрвета шуме су класиране овако: Дрво широког листа ... 2. 20. ле. ле. се te te а ee 2. 14% Четинари ле а са ша нео се оне аи. ee. o. O, Мешовито дрво SRS S TATA SSR IVA

Југословенско дрво одлично је по своме квалитету а нарочито славонска храстовина која је стекла светски глас.

Из предњих навода следује, да је Краљевина С. Х. С. врло богате дрветом. На сто становника долазе 62 хектара шуме. Ако по правилу све остале земље имаду процентуално 30 хектара шуме на сто становника, очевидно је да је вишак дрвета у Југославији далеко изнад потреба унутрашње потрошње и да тај вишак допушта нашој држави знатан извоз.

Пре него што пређемо на извоз дрвета из Југославије потребно је да опишемо у првом реду стање индустрије дрвета у самој земљи.

Зна се да су поједине покрајине данашње Југославије одувек извозиле дрво и његове прерађевине (извесне су покрајине биле у том погледу искључиво извозници). Зато се толико и развила индустрија дрвета у тим крајевима. Она је данас достигла врло висок степен. Са својим огромним капацитетом на челу свих индустрија у земљи, она води сталну борбу за

првенство са млинарском,. индустријом.

Колико је капиталађуложено у дрварскујиндустрију тешкојје о определити у данашњим приликама. Разлог је томе тај, што има много дрварских предузећа предратних и послератних много-деоничких друштава а исто тако и приватних предузећа где је тешко, нарочито код ових последњих, утврдити вредност.

Целокупна индустрија Југославије цени се по најбољим информацијама на 10 милијарди динара. Добра трећина те вредности пада на дрво.

Пође ли се с друге тачке гледишта, рецимо, са гледишта кредита које су банке пружиле дрварским предузећима, доћи ће се до истих закључака. Банке су обично давале кредите између 50% и 60% од вредности предузећа (ови су кредити износили у Југославији 1,6 до 1,8 милијарда). И тим путем опет долазимо до исте суме од 3,2 до 3,5 милијарда, која је у овом тренутку уложена у индустрију дрвета.

Број дрварских предузећа огроман је, али ту треба подвући да пилење (прерада) дрвета у извесним покрајинама — а то је нарочито случај у Словеначкој, која има већином мале пилане (стругаре) на води — нема индустријски значај. На 2,750, — а то је број који бележи наша статистика — има 8/9 малих водених стругара (њих око 2.400); само једну деветину свих стругара покреће пара или електрицитет, а то ће рећи да једино оне имају индустријски карактер у правом смислу речи.

Мале пилане на води највише су заступљене у Словеначкој (1.900); затим у Хрватској (200); у Босни (150) и у Србији (200). Индустријске пилане, њих око 350 на броју, расподељене су овако: у Хрватској 135, у Словеначкој 125, у Босни 40, у Србији 30, у Војводини 15, у Црној Гори 5.

Број запослених радника у дрварској индустрији износи окло 80.000