Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

300 ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С.

Фабрикација терпентина и колофона

Како извесни крајеви Југославије имају врло много борове шуме (Босна и Црна Гора), а ове су богате смолом, одавно се сабирала смола из које је дестилацијом вађен терпентин и колофон. Док није примљена метода екстракције, а та се састоји у томе, да се дрво и корен (трупац) бора исече на мале комадиће, преко којих се наспе течност која раствара смолу, само је једна творница постигла добре резултате и то она у Бусовачи (Босна). Ова је творница врло добро инсталирана и у могућности је да дневно преради два вагона трупаца. На тај начин она је производила годишње 24—-36 вагона терпентина и 120—-180 вагона колофана. Због финансијских тешкоћа, с којима се бори ово предузеће од свога постанка, његов је рад врло нередовит и ако има сировине по врло повољној цени, а радна снага није много скупа.

Фабрикација целулозе.

Ма да код нас има изобиљно шума ипак данас постоје само два предузећа за фабрикацију целулозе. Творница Целулозе Д. Д., у Дарувару, која 'је основана уз велику експлоатацију шума Добрилин—Дрвар, како би могла експлоатисати све дрвене отпатке из ове творнице. Капацитет овог предузећа износи 1.800 вагона целулозе; због тога она и може да задовољи све потребе домаћих творница папира, (600—800 вагона) и сувише да извезе коју стотину вагона целулозе. једини је недостатак ове творнице у томе, што она производи само сиву (поп бјапсћје) целулозу, због чега је остале творнице увозе. Према томе је и сам капацитет ове фабрике само делимично искоришћен. Извоз целулозе из Југославије:

1921... a ле. ме te at at пене ши 15.197 MB. 1922... а и 20110. , 1923 .............. ПАРАНА ... ... ... 23.603 „

Друга, много мања творница целулозе постоји уз фабрику папира „Медвод“ у Љубљани, али она ради искључиво за потребе овог предузећа.

Индустрија хартије. Велики културни и интелектуални напредак Југославије утиче и на развој њене папирне индустрије. Премда је ова индустрија врло развијена код нас, ипак она не може да покрије све унутрашње потребе и због тога долази до знатног увоза хартије, као што то показује ова табела:

1920... ... 2. ... 16,103.038 кгр. –64,492.760 дин. 1921 0... .. ... 23,531590 „ 103,942.497 , 1922... 2. 21,134.355 „ — 69,733.622 1923 0... 2... ... 26,304.073 _ „ 175,169.082 „

Овај увоз продужиће се и на даље, док се домаћа индустрија не подигне на степен у коме ће задовољити све унутрашње потребе. Зато се тражи још много година, и ако је за ту грану индустрије врло повољна си туација и због елемената, који је могу развити и због обилности шума и због саме водене снаге. Ово су творнице папира у Југославији:

1) Смит и Мајнер, творница цигаретног папира на Сушаку (Хрватска), која производи 65—-70 вагона хартије годишње, а то је довољна количина за локалне потребе.