Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

310. _ ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ с...

израђује бродове од 800 тона. Капацитет тога бродоградилишта износи 3.800 тона на годину. Има још двадесетак мањих предузећа (у Корчули, Новом Саду, Београду и Смедереву) која се баве израдом чамаца, једрилица и бродова са малом тонажом. •

Индустрија олова.

Србија, Словеначка и Хрватска израђују олово. Нарочито је Србија богата оловним рудама. Најпознатија су оловна лежишта на Авали, Космају, Руднику, Копаонику, Кучајни и Ђуриној Срећи, Кратову и Новом Брду. У Подрињу код Крупња постоје топионице и ту је вађење оловних руда било најинтензивније. Испрва је држава вршила експлоатацију, али ју је доцније уступила приватнима. Данас је та експлоатација позната под именом „ЛПодринских Рудника“. Њен развој знатно отежава удаљеност од жељезничких и водених путова (до Шапца има 63 километра). Према томе је и продукција незнатна. Радника има 78. а олово и антимон продаје се Београду и Загребу.

Највећи и савршено уређени рудник олова без сумње је онај у Ме жици (Словеначка), који је прешао у енглеске руке. Он производи око 500 вагона олова у плочама и до 100 вагона цинкове руде. Рудиште је је неисцрпно и познато је још из римских времена. Има 50 подкопа, а ради са 600—800 радника. У рововима је спроведена електрична и парна железница (око 250 километара). Изнета руда из подкопа има: 15% олова 5% цинка, и 0.5% пирита, а по пребирању 77.6%, олова и 3% цинка. Рудник и топионица познате су под именом: Плибершке Рударске Уније, која је настала 1868. године стапањем свих рудишта и ровова у једно деоничко друштво. Сама топионица, са најмодернијом инсталацијом, подигнута је 1913—14 године у Жеријаву, који је од Межице удаљен 14 километара. За произвођење покретне снаге рудници располажу са 5 модерних електричних централа и са 10 динама од 3.300 волта.

Много слабија продукција олова била је у другом словеначком руднику у Литији, који припада „Рударској дружби Литија“. Године 1919. Литија је дала свега 10.570 квинтала оловне руде, а године 1920. само 5.808 квинтала, док је у то време извађено у Межици 532.798 кв. односно 311.365 кв. (98,6% и 98.17% од целокупне словеначке продукције). То је назадовање у продукцији било зато тако велико, што смо изгубили богати ров у Железничкој Капљи.

Топионица је с друге стране дала 1909. године свега 10.913 кв. олова, а 1920. само 4.896 квинтала.

Индустрија кожа.

Пошто је наша држава сточарска ова би индустрија требала да је развијена, а међутим то није. Узрок је томе тај, што наша држава много извози живу стоку и непрерађене коже, због чега индустрија оскудева у сировинама.

Тако 1924. год. извоз кожа износио је:

Кгр. Вредност динара

Говеда и телад о... ... ... ... ... ... ... 794.506 24,613.594 Овце и козе... 0... 00... ... ... ... 784.486 — 24,666.221 Јагњад и јарад ... ... ... ... ... ... ... 1,675.938 — 72,939.476 Дивљач с о... 200.577 154,521.252

Свега ... 3,454.508 – 276,740.543