Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С. 333

У. Тарифе.

Тарифе су образоване на основи поступног смањивања са удаљеношћу преноса робе. Висине њихове, рачунате у злату, и сравњене са предратним тарифама, приближно се изравнавају. Подложне су променама, ради прилагођавања променама курса, који је у последње време доста стабилизован. Постоје и специјалне, редуциране тарифе за извоз. Тарифска и саобраћајна политика вођенеи су, поред обзира на локалне интересе, јоши у највећој могућој мери, и с обзиром на међународне, а понаособ на интересе добрих суседних односа и сарадње. У ту сврху, са свима суседним земљама, па и бившим непријатељским, регулисани су саобраћајни односи, установљени директни возови и директне тарифе. Транзит је нарочито повлашћен.

У1. Капацитет пруга и густина саобраћаја.

Како су железнице са једним колосеком и станичним растојањима од око 7 км. пропустна моћ прешла је већ нормалну дозвољену границу и има делова пруге (Београд — Инђија) где има преко 35 пари возова у 24 сата. Брзина путничких међународних возова просечно 60 км. а теретни убрзаних 30 км. и теретних обичних 25 км. на час. Већа брзина не допуштена док се не изврши обнова и измена горњег строја и све шине од 33 Кгр. м! не замене са 41 кргм .

Услед уједињења земље и промењених политичких и економских прилика, густина саобраћаја, према предратној, повећана је (узев у обзир број возова) преко три и по пута. Она ће бити још и већа после извршених радова дефинитивне обнове.

Тарифе.

Тарифе се рачунају на бази виртуелних дужина, те. је број тарифских километара за целокупну мрежу већи за 630 од броја стварних километара. Начин тарифирања није унифициран чак ни на мреже коју држава експлоатише, јер постоје из раније многобројни уговори, нарочито код вициналних железница, који су и данас у важности. Нарочито начин тарифирања на банатским вициналним железницама врло је штетан по трговину, јер се возарина обрачунава за сваку пругу за себе. А највећу штету има трговина отуда, што поједини крајеви нису директно међу собом везани. Тако, један вагон из Вршца (Банат) има данас да пређе до Београда пут од 416 км. и за то се плаћа 4650 динара. Кад би се изградио мост на Дунаву између Београда и Панчева, тај би пут износио свега 83 км. и платило би се за вагон робе Вршац—Београд 980 динара.

Из овог се примера најбоље види, колико би се рентирало спајање појединих железничких мрежа одсечених пловним рекама— Дунавом, Савом, и Тисом. '

Возарина на путника и робу плаћа се према броју тарифских километара заокругљено од 10 км. на 10 км. У возарину за путнике урачунала је државна такса од 15%, а за робу 10% .

Сваки путник може са собом понети онолико ручног пртљага колико "може стати испод и изнад његовог седишта. Сав вишак мора предати као путнички пртљаг и он не сме бити тежи по комаду од 75 кгр. или укупно 150 кгр. по возној карти.