Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С. 383

Сијаринске Бање (71%с) и хладни радиоактивни извори у Студеници (садржи по анализи професора Леко 18—26 У. М.

Од алкално-муријатичких извора типа Емс, у Србији постоји Младеновачка Бања (31“с) са преко 2.000 посетилаца; у Словеначкој Слатина Раденци чији ладан извор (11,9—-14,2%с) садрже довољну количину литијума; у Хрватској Липик (64%с) и хладни алкални извори Јамнице и Ласиња, чија се вода употребљава искључиво за извоз. Као пример за слане алкалне воде, типа Карслбад, треба поменути извор Рогашке Слатине у Словеначкој који је врло добро уређен и посећен (више од 5.000 посетилаца).

Земни алкални извори као и земни алкални кисељаци су многобројнији у Србији. У Србији су експлоатисани за извоз извори у Паланци и извор киселе воде у Ломници. Врло велики интерес представљају топли извори Луковањске Бање (53%с) који, као водопад, са планине Копаоника падају са висине од 1.000 метара и који представљају, по несрећи, само локалну важност због неприступачног терена и рђавих саобраћајних средстава. Затим, у Словеначкој Римске Топлице (36,3%) и Илиџа Слатина (40,5%е) код Бања Луке, примају до 5.000 особа, и Горњи Шехер (349).

Више алкалних извора садрже бикарбоната гвожђа у довољној количини да би се могли класирати у гвожђевите алкале. Има довољно алкалних гвожђевитих извора који, поред бикарбоната гвожђа, садрже мању количину других минералних састојака, као, на пример, извор Ораховице у Босни има 0,15 Ре (НСО“) 2 на 0,39 од целокупне чврсте материје по литру. (Анализа професора Лудвига). Поред гвожђевитих алкалних извора налазе се сумпорно-гвожђевити кисељаци (типа Левико). Такав је чувени извор Црни Губер код Сребрнице у Босни, који садржи 4, 6 милитрама арсеника на литар. Вода Црног Губера, захваљујући својој садржини, мало гвожђа доста сумпорне киселине, лакша је и боља за дижестију стомака него Левикова. Сумпорна купатила и сумпорни хладни извори нису многобројни у Србији. Да поменемо Ковиљачку Бању која је добро уређена (29—30%с) — 5.000 посетилаца; Рибарску Бању (382) — 2.000 посетилаца; Матаруге (41%) — 3.000 посетилаца; Врањску Бању (9192) — 3.000 посетилаца; Брестовачку Бању (40%с), — 1.000 посетилаца. Извори код Дебра (4192), Косоврата (492), Котраже (47%с) и Негораца (40%) су врло богати у Сумпору, али чекају боља уређења. У Хрватској треба поменути Вараждинске Топлице (509) у Босни чувену Илиџу код Сарајева и у Далмацији топла купатила у Сплиту (22"с).

Многи извори, који садрже више или мање разних количина чврстих материја, имају испаравање радиума (видети горе). У Краљевини С. Х. С. налазе се такође чисто радио-активне воде типа јоашимстал. Тако на Копаонику налазимо Крчмареву воду, која по анализи професора Леко садржи 75 M. Џ. али није могла бити, по несрећи, експлоатисана за лечење.

У Краљевини С. Х. С. постоји ограничен број сланих извора; да напоменемо, на пример, Бању Тузлу у Босни, чији вода садржи до 25, 5 « куњске соли. Слани извор код Навиоца има 4,4% натријума хлора, поред извесне количине броматне и јодне соли.

. Међу свима врстама минералних вода није се пронашла, у Краљевини С. Х. С. горка вода (типа Видарез). Треба напоменути да се врло велики број ових минералних извора