Godišnjica Nikole Čupića

257

кости из земље вадили п дуже времена не Серене оставили.

У оваким приликама а још више услед крсташких ратова, у које су западни краљеви и кнезови са стотинама хиљада војника по заповести папиној ишли у Азију да од Сарацена отму Јерусалим и св, гроб, власт римске Цркве и моћ свештенства расла је без мере и раја. Све западне римокатоличке земље а највише Францеска и Инглеска плаћале су римпапи тешке намете и подносиле од свештенства терете, који су ИМ кад што тежи били и од самих властелинских (спахијсвих) намета. Верозаконска струја и побожни занос на западу после крсташких ратова тако се умноже, да су племићи и прости људи завештањем уступали црквама и владикама све своје имање, а децу и наследвике своје остављали у сиротињи, верујући, да тиме чине богоугодно дело и да ће им се деца без имања лакше од зла сачувати и на службу Богу упутити.

„Латинсво је хришћанство, веди Дрепер, одговорно за стање Јевропе, њен назадак и напредак од 4 До 16 века,“ — јер је оно готово за све то време ималоу рукама неограничену моћ над краљевима, племићима и народом, над духом и телом, над имањем и животом послушног му и верног стада. А како је оно ту своју моћ употребило, може се видети, кад се друштвено и умно стање света, како се затекло у почетку, упореди са стањем које видимо после више од хиљаде година, на измаку Средњега века, кад се реформациони покрет јавио. Овај покрет настао је не у смислу и духу латинске Цркве, нити по жељи римпапе, но на против, у љутој борби противу Њих. Вредност и ваљаност свакој установи мери се по послетцима који су човечанству у део пали за трајања и дејствовања њезина. Па кад

ТОДИШЊИЦА НИК. ЧУЛИЋА п