Godišnjica Nikole Čupića

276

позив да припада свима и да ради за свет. дар ја да сметам божјим намерама 2

Најпосле на стричево и Абедарово наваљивање она се склони и венча се, и Абелар одпочне опет-своја предавања нашав одзива н радосна дочека свуда где год се јавио. Но Хелдоиза није била, срећна. Морала је да крије дете пре венчања рођено, а стриц јој је свакојако досађивао и прекорима је мучио. С тога је Абелар без његовог знања уклони у један манастир, што опет калуђера тако разгњеви да науми осветити се Абелару. Једне ноћи кад је Абелар спавао у дубоком сну, он га преко плаћених људи лиши извора сполног осећања. Ово се злаочинство прочује, власт предузме истрагу, стрнцу досуде јаку новчану казну, а непосредне вршиоце грозног дела осуде да претрпе онаку исту наказу какву су они учиниди Абелару.

Цео свет дозна за несрећу Абеларову и он не могаше више остати у Паризу, но науми да иде у манастир; па жалећи зар и завидећи да му остане млада и лепа жена затражи од ње да се и она покалуђери.

Хелоиза је љубила и поштовала Абелара преко сваке мере. Она, за његову љубав. жртвова своју младост и будућност, па оде у манастир и обуче црне ризе које вије волела; она је то доцније у својим тужним писмима Абелару отворено исповедала, и одричући се света а посвеђујући себе на службу Богу зарицала се да вечито љуби свог драгог Абелара. Приликом црквене свечаности о ступању свом у калуђерство примајући црни превез овако је пред олтаром говорила, стихове из Лукава : |

„О племенити заручниче, достојан много срећније свадбе! Зар несрећа могаше да свали сву своју освету на твоју светлу главур То је моја кривица, што сам