Godišnjica Nikole Čupića

921

четири године учи Францески, а од две године код њега је неки Францески политични бегунац, по имену Антоан де Жом“. — — Доцније је Његуш и путовао по Европи. Последње време, пошто је био већ оболео, провео је подуже у Италији. — Владајући над Црноторцима, љубећи српство као најбољи Србин, а, осе-. ћајући као најбољи песник, Његуш је поднео муве у животу, какве су мало владари подносиди. 4Њивот њетов у овом времену, о ком биографи ћуте, исказан је у његовим делима много лепше но што би биографи исказали:

Судба ти је и моја позната, Мислим нејма подобне на земљн. До вратах сам изника Тартара, Ад на мене са прошлеством риче, Сва му гледам гадна позоришта Ал на судбу викати не смијем,

А је што ћу» Али са киме ћуг Мало рука, малена и снага, Једна сламка међу вихорове. Сирак тужни без ниђе никога, Моје племе сном мртвијем спава, Суза моја нема родитеља,

Нада мном је небо затворено,

Не прима ми плача ни молитве у ад ми се свијет претворио,

А сви људи паклени духови |

Да је нђе брата у свијету,

Да пожали — ка да би помога,

С поља Турци, стари црногорски злотвори; у зеТОДИШЊИЦА НИК. ЧУПИЋА 21